1Исус опет поче да учи народ поред мора. Око њега се окупио силан народ, па он уђе у чамац на мору и седе, а сав народ је био на обали мора.
2И много чему их је учио у причама. А док их је учио, рече:
3»Слушајте! Изашао сејач да сеје.
4И док је сејао, нешто семена паде крај пута и птице га позобаше.
5Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока.
6А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена.
7Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га, па семе не даде плода.
8Четврто паде на добро тле и даде плод који је напредовао и растао и донео тридесетоструко, шездесетоструко и стоструко.«
9И још рече: »Ко има уши да чује, нека чује«.
10А када је био сам, они око њега и Дванаесторица упиташе га о причама.
11»Вама је дата тајна Божијег царства«, одговори им он, »а онима напољу све се казује у причама,
12да ‚гледају и гледају, али да не виде, и да слушају и слушају, али да не разумеју. Иначе би се обратили и било би им опроштено.‘«
13Онда их упита: »Зар не разумете ову причу? Како ћете онда схватити било коју причу?
14»Сејач сеје Реч.
15Неки људи су као семе крај пута где је Реч посејана. Када је чују, одмах долази Сатана и узима у њих посејану Реч.
16Други су као семе посејано на каменитом тлу. Када чују Реч, одмах је с радошћу прихвате,
17али пошто у себи немају корена, непостојани су, па када због Речи наступе невоље или прогони, одмах се саблазне.
18Трећи су као семе посејано у трње. То су они који чују Реч,
19али наиђу бриге овога живота, заводљивост богатства и жудња за другим стварима, и угуше Реч, па буде бесплодна.
20Неки су као семе посејано на доброј земљи. То су они који чују Реч, прихвате је и донесу плод — тридесетострук, шездесетострук и стострук.«
21Онда им рече: »Да ли се светиљка уноси да би се ставила под посуду или под постељу, или да би се ставила на свећњак?
22Јер, што год је тајно, биће разоткривено, и што год је скривено, изаћи ће на видело.
23Ко има уши да чује, нека чује.«
24И још им рече: »Пазите шта слушате. Каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити и још ће вам се додати.
25Ко има, даће му се, а ко нема, узеће му се и оно што има.«
26Онда рече: »Божије царство је овакво: човек баци семе на земљу,
27па било да спава или устаје, ноћу и дању, семе клија и расте, а он и не зна како.
28Земља сама од себе доноси плодове: прво стабљику, затим клас и на крају много зрна у класу.
29Када сазри, човек одмах узима срп, јер је дошло време за жетву.«
30»Са чим да упоредимо Божије царство?« упита их он. »Или, којом причом да га објаснимо?
31Оно је као зрно горушице — најмање од свег семења на земљи.
32Али, када се посеје, израсте и буде веће од свег поврћа, па развије толико велике гране да и птице могу да се гнезде у његовом хладу.«
33И у многим таквим причама им је говорио Реч, колико су већ били у стању да слушају,
34и без прича им ништа није говорио. А када је био насамо са својим ученицима, онда им је све објашњавао.
35Увече тога дана Исус им рече: »Пређимо на другу обалу.«
36И они оставише народ и повезоше Исуса, тако како је био, чамцем. А пратили су га и други чамци.
37Уто настаде жестока олуја. Таласи су се преливали преко чамца, толико да се готово напунио водом.
38А Исус је на крми спавао на узглављу. Тада га они пробудише и упиташе: »Учитељу, зар те није брига што ћемо да изгинемо?«
39А oн устаде, запрети ветру и рече мору: »Утихни! Умукни!« И ветар утихну и настаде велика тишина.
40Онда им рече: »Зашто сте тако плашљиви? Како немате вере?«
41А њих обузе силан страх, па упиташе један другог: »Ко је овај да му се и ветар и море покоравају?«