1Трећег дана је била свадба у Кани Галилејској. А била је тамо и Исусова мајка.
2На свадбу су били позвани и Исус и његови ученици,
3па кад је нестало вина, мајка рече Исусу: »Немају више вина.«
4»Шта ја имам с тобом, драга жено?« упита је Исус. »Мој час још није дошао.«
5Његова мајка рече слугама: »Учините све што вам каже.«
6А тамо је стајало шест камених посуда, од два до три метрита свака, какве Јудеји користе за обредно прање.
7Исус рече слугама: »Напуните ове посуде водом«, и они их напунише до врха.
8Онда им рече: »Сад заграбите и однесите трпезару«, и они тако учинише.
9Трпезар окуси воду која је постала вино, па пошто није знао одакле је — иако су знале слуге које су заграбиле воду — позва младожењу
10и рече му: »Сваки човек прво износи добро вино, а кад се гости напију, лошије. А ти си чувао добро вино све досад.«
11Тако је Исус своје прво знамење учинио у Кани Галилејској и јавно показао своју славу, па његови ученици повероваше у њега.
12После тога оде с мајком, браћом и ученицима у Кафарнаум, где остадоше неколико дана.
13Приближавала се јудејска Пасха, па Исус оде у Јерусалим.
14У Храму затече продавце волова, оваца и голубова, и мењаче новца који су тамо седели,
15па од ужади направи бич и све их, заједно с овцама и воловима, истера из Храма. Мењачима разбаца новац и испреврта столове,
16а продавцима голубова рече: »Носите то одавде и не правите пијацу од дома мога Оца!«
17А његови ученици се сетише да је записано: »Изједа ме ревност за твој дом.«
18Тада га Јудеји упиташе: »Којим знамењем ћеш нам доказати да ово смеш да чиниш?«
19»Порушите овај храм«, одговори им Исус, »и ја ћу га поново подићи за три дана.«
20»Овај Храм је грађен четрдесет шест година«, рекоше Јудеји, »а ти ћеш га подићи за три дана!«
21Али храм о коме је он говорио било је његово тело.
22Када је устао из мртвих, његови ученици се сетише шта је рекао, па повероваше Писмима и речима које је Исус изговорио.
23А док је за Празник Пасхе био у Јерусалиму, многи видеше знамења која је чинио и повероваше у његово име.
24Али сâм Исус њима није веровао, јер их је све познавао.
25И није требало да му за човека неко сведочи, јер је и сâм знао шта је у човеку.