1Бојмо се, дакле — док још стоји Божије обећање о уласку у његов Починак — да се не покаже да је неко од вас закаснио.
2Јер, и нама је, као и њима, објављено еванђеље. Али, њима Реч коју су чули није била од користи, пошто је они који су је чули нису спојили с вером.
3Јер, у Починак улазимо ми који смо поверовали, као што је рекао: »Тако сам се у свом гневу заклео: ‚Неће ући у мој Починак!‘« иако су његова дела завршена још од стварања света.
4Јер, негде се за седми дан овако каже: »А седмога дана Бог се одмори од свих својих дела«,
5а овде опет: »Неће ући у мој Починак.«
6И даље, дакле, остаје да неки уђу у Починак, а они који су раније чули еванђеље, нису ушли због своје непокорности.
7Стога је Бог опет одредио један дан, »данас«, када је после толико времена говорио преко Давида, као што је већ речено: »Данас ако му чујете глас, нека вам не отврдне срце.«
8Јер, да их је Исус Навин увео у Починак, не би Бог после тога говорио о једном другом дану.
9Дакле, Божијем народу предстоји неки Суботњи починак,
10јер ко уђе у Божији починак, одморио се од својих дела као и Бог од својих.
11Потрудимо се, дакле, да уђемо у тај Починак, да нико не падне по узору на њихову непокорност.
12Јер, Божија реч је жива и делотворна и оштрија од сваког мача са две оштрице, па продире дотле да дели душу и дух, зглобове и мождину и просуђује мисли и намере срца.
13И нема створења које је пред њим скривено, него је све голо и откривено пред очима Онога коме полажемо рачун.
14Пошто, дакле, имамо великог Првосвештеника који је прошао кроз небеса — Исуса, Сина Божијег — чврсто се држимо вере.
15Јер, ми немамо првосвештеника који не може да саосећа с нашим слабостима, него таквога који је у свему био искушаван као и ми, само није згрешио.
16С поуздањем, дакле, приступајмо престолу милости, да примимо милосрђе и нађемо милост када нам затреба помоћ.