1Онда сам, после четрнаест година, поново отишао у Јерусалим, са Варнавом, а повео сам и Тита.
2Отишао сам, јер сам примио откривење, па сам им — посебно оним угледнијима — изложио еванђеље које проповедам међу паганима, плашећи се да можда не трчим или да нисам трчао узалуд.
3Али, чак ни Тит, мој пратилац, иако је Грк, није био присиљен да се обреже.
4А све то због лажне браће, уљеза који су се увукли међу нас да уходе слободу коју имамо у Христу Исусу, не би ли нас учинили робовима.
5Нисмо им ни на час попустили ни потчинили им се, да би истина еванђеља остала код вас.
6Што се тиче оних који су важили за угледне — какви год да су били, мени је свеједно; Бог не суди по спољашњости — мени ти угледни нису ништа додали.
7Напротив, видели су да је мени поверено да проповедам еванђеље необрезанима, баш као Петру да проповеда обрезанима
8Јер, Онај који је Петра оспособио за апостола обрезанима, оспособио је и мене за апостола паганима.
9Када су Јаков, Кифа и Јован, који су важили за стубове цркве, признали милост која ми је дата, пружише деснице Варнави и мени у знак заједништва: ми ћемо паганима, а они обрезанима —
10само да се сећамо сиромаха, што сам ја и сам жарко желео да чиним.
11А када је Кифа дошао у Антиохију, ја сам му се супротставио у лице, јер је заслужио осуду.
12Наиме, пре него што су неки дошли од Јакова, Петар је јео с паганима. А када су ови стигли, он се повукао и одвојио, плашећи се обрезаних верника.
13У дволичности су му се придружили и други Јудеји, тако да је и Варнава био заведен њиховом дволичношћу.
14Када сам видео да се не понашају у складу са истином еванђеља, рекао сам Кифи пред свима: »Ако ти, Јудејин, живиш по паганским обичајима, а не по јудејским, како можеш да присиљаваш пагане да живе по јудејским?«
15Ми који смо Јудеји по рођењу, а не пагански грешници,
16знамо да се човек не оправдава делима Закона, него вером у Исуса Христа. Зато смо и ми поверовали у Христа Исуса, да се оправдамо вером у Христа, а не делима Закона, јер се делима Закона нико неће оправдати.
17Али, ако се, настојећи да будемо оправдани у Христу, ми сами покажемо као грешници, да ли то значи да Христос служи греху? Нипошто!
18Јер, ако ја поново зидам оно што сам срушио, доказујем да сам преступник.
19Ја сам, наиме, посредством Закона, Закону умро да бих живео Богу. Распет сам са Христом.
20Живим, али не више ја, него у мени живи Христос. А то што сада живим у телу, живим у вери у Сина Божијега, који ме је волео и самога себе дао за мене.
21Не одбацујем Божију милост. Јер, ако праведност долази посредством Закона, онда је Христос узалуд умро.