1Када су прошли кроз Амфипољ и Аполонију, стигоше у Солун, где је била јудејска синагога.
2Павле, по свом обичају, уђе к њима, па је три суботе с њима расправљао о Писмима,
3објашњавајући и доказајући: »Требало је да Христос страда и да васкрсне из мртвих. А тај Христос је Исус кога вам ја објављујем.«
4Неки од њих су били уверени, па се придружише Павлу и Сили, а тако и много побожних Грка и немали број угледних жена.
5Али Јудеје обузе завист, па покупише неке зликовце с трга, окупише светину и изазваше метеж у граду. Онда навалише на Јасонову кућу, тражећи Павла и Силу да их изведу пред народ.
6А кад их нису нашли, одвукоше Јасона и још неку браћу пред градске поглаваре, вичући: »И овамо су дошли они који су узбунили цео свет,
7а Јасон их је примио у своју кућу! Сви они раде против царевих уредби, јер говоре да постоји други цар — Исус!«
8Када су то чули народ и градски поглавари, узнемирише се,
9па их ослободише тек када су од Јасона и осталих узели залог.
10Чим је пала ноћ, браћа послаше Павла и Силу у Верију. Када су стигли онамо, уђоше у јудејску синагогу.
11Тамо су људи били племенитији од оних у Солуну, па веома спремно прихватише Реч. Свакодневно су истраживали Писма да виде да ли је тако.
12И многи од њих повероваше, а тако и многе угледне Гркиње и немали број Грка.
13Када су Јудеји из Солуна дознали да Павле и у Верији објављује Божију реч, дођоше, па и тамо подјарише и узбунише народ.
14Тада браћа одмах послаше Павла у приморје, а Сила и Тимотеј остадоше у Верији.
15Пратиоци одведоше Павла у Атину, па, примивши заповест за Силу и Тимотеја да што брже дођу к њему, одоше.
16Док их је Павле чекао у Атини, био је огорчен, јер је видео да је град пун идола.
17Са Јудејима и побожним Грцима расправљао је у синагоги, а сваког дана на тргу са онима који би се тамо затекли.
18Тако с њим почеше да расправљају и неки филозофи — епикурејци и стоици. Једни рекоше: »Шта овај брбљивац хоће да каже?« А други: »Изгледа да објављује туђе богове« — пошто је проповедао еванђеље о Исусу и васкрсењу.
19Онда га узеше и одведоше на Ареопаг, па му рекоше: »Можемо ли да знамо какво је то ново учење које износиш?
20Пуниш нам уши неким чудним стварима, па хоћемо да знамо шта је то.«
21А сви Атињани и странци који су међу њима живели нису проводили време ни у чем другом осим у причању и слушању новости.
22Тада Павле стаде насред Ареопага, па рече: »Атињани, по свему видим да сте веома побожни.
23Јер, док сам обилазио град и разгледао ваше светиње, пронашао сам и један жртвеник на коме пише: НЕПОЗНАТОМ БОГУ. Оно, дакле, што ви не познајете а поштујете — то вам објављујем.
24»Бог који је створио свет и све у њему, Господар је неба и земље, и он не пребива у храмовима саграђенима руком,
25нити га људске руке послужују, као да му је нешто потребно. Јер, он је тај који свима даје живот и дах и све друго.
26Од једног човека створио је све народе да се населе по свој земљи, одредивши времена и међе њиховог насељавања,
27да траже Бога, не би ли га некако напипали и нашли, иако он није далеко ни од једнога од нас.
28‚Јер, у њему живимо и мичемо се и јесмо‘ — као што рекоше неки од ваших песника — ‚његов смо род.‘
29»Пошто смо, дакле, Божији род, не треба да мислимо да је божанско биће слично злату, сребру или камену, да је творевина људске вештине и маште.
30Не узимајући у обзир времена незнања, Бог сада заповеда свим људима на сваком месту да се покају,
31пошто је одредио дан када ће праведно судити свету преко човека кога је одредио и о коме је свима пружио доказе васкрснувши га из мртвих.«
32Када су чули да помиње васкрсење из мртвих, једни почеше да се ругају, а други рекоше: »О томе ћемо те други пут слушати.«
33Тако Павле оде од њих.
34Ипак, неки му се придружише и повероваше, међу њима Дионисије Ареопагита, жена по имену Дамара и други.