1У својој првој књизи, Теофиле, писао сам о свему што је Исус чинио и учио
2све до дана када је био вазнет на небо, пошто је кроз Светога Духа дао упутства апостолима које је изабрао.
3Појавио им се после свога страдања и дао им многе доказе да је жив. Показивао им се четрдесет дана и говорио о Божијем царству.
4И док је још био заједно с њима, заповеди им: »Не удаљавајте се из Јерусалима, него чекајте Очево обећање, о којем сте чули од мене.
5Јер, Јован је крстио водом, а ви ћете за неколико дана бити крштени Светим Духом.«
6Тада га окупљени упиташе: »Господе, хоћеш ли сада поново успоставити Израелово царство?«
7А он им рече: »Није ваше да знате времена или рокове које је својом влашћу одредио Отац.
8Али, примићете силу када на вас сиђе Свети Дух и бићете моји сведоци у Јерусалиму, у целој Јудеји и Самарији, и све до краја земље.«
9И када је то рекао, би вазнет на небо пред њиховим очима, а облак га сакри од њихових погледа.
10Док су они нетремице гледали ка небу како он одлази, два човека у белој одећи стадоше крај њих.
11»Галилејци«, рекоше им ови, »зашто стојите и гледате ка небу? Овај Исус, који је од вас вазнет на небо, вратиће се исто овако како сте га видели да одлази на небо.«
12Тада се они вратише у Јерусалим са горе која се зове Маслинска, а од Јерусалима је удаљена један суботњи дан хода.
13Када су стигли, попеше се у собу на спрату у којој су боравили: Петар, Јован, Јаков, Андреја, Филип, Тома, Вартоломеј, Матеј, Јаков Алфејев, Симон Зилот и Јуда Јаковљев.
14Сви су се они истрајно и једнодушно молили заједно са женама и Маријом, Исусовом мајком, и његовом браћом.
15Тих дана устаде Петар међу браћом — а окупљеног народа је било око 120 душа — па рече:
16»Браћо, требало је да се испуни Писмо у којем је Свети Дух кроз Давидова уста прорекао за Јуду, који је био водич онима што су ухватили Исуса.
17А он се убрајао међу нас и имао је удела у овој служби.«
18(Новцем добијеним за свој злочин купио је њиву, али се стрмоглавио и распукао, и сва утроба му се просула.
19То је познато свим становницима Јерусалима, па су ту њиву на свом језику прозвали Акелдамах — што значи »Крвна њива«.)
20»Јер, записано је у Kњизи псалама: ‚Некa му опусти кућа и не било никог да у њој станује‘ и: ‚Нека његову службу преузме други.‘
21»Треба, дакле, да један од ових људи који су с нама били све време откако је Господ Исус дошао међу нас и од нас отишао
22— почев од Јовановог крштења до дана када је био вазнет од нас — буде сведок његовог васкрсења заједно с нама.«
23Тада предложише двојицу: Јосифа званог Варсава (познатог и као Јуст) и Матију,
24па се помолише, говорећи: »Господе, ти знаш срца свих. Покажи нам којег си од ове двојице одабрао
25да преузме ову апостолску службу, од које је Јуда одступио — да би отишао где му је и место.«
26Онда бацише коцке за њих и коцка паде на Матију. Тако је он придодат једанаесторици апостола.