1Стога, пошто ову службу имамо по Божијем милосрђу, не посустајемо.
2Него, одрекли смо се срамних тајни, не користимо се лукавством и не изврћемо Божију реч, већ се објављујући истину препоручујемо савести сваког човека пред Богом.
3Па, ако је наше еванђеље и застрто велом, застрто је за оне који пропадају.
4Њима је бог овога света заслепио неверничку памет, да не виде светлост еванђеља о слави Христа, који је Божија слика.
5Јер, ми не проповедамо сами себе, него Исуса Христа као Господа, а себе као ваше слуге ради Исуса.
6Бог, који је рекао: »Нека светлост засветли из таме«, засветлео је у нашем срцу, да се просветлимо спознањем Божије славе на Христовом лицу.
7А то благо имамо у глиненим посудама, да би било очигледно да је ова изванредно велика сила од Бога, а не од нас.
8У свему притиснути али не и притешњени, двоумећи се али не очајавајући,
9прогањани али не и напуштени, обарани али не и уништени,
10ми у свом телу стално носимо Исусово умирање, да се и Исусов живот јасно покаже у нашем телу.
11Јер, нас, живе, стално предају смрти ради Исуса, да се и Исусов живот јасно покаже у нашем смртном телу.
12Тако у нама делује смрт, а у вама живот.
13А пошто имамо исти дух вере, као што је записано: »Поверовах, зато сам говорио«, и ми верујемо, па зато и говоримо,
14знајући да ће Онај који је васкрсао Господа Исуса и нас са Исусом васкрснути и заједно с вама поставити пред себе.
15Јер, све је то ради вас, да милост, која се умножила захваљивањем многих, буде још обилнија на Божију славу.
16Зато не посустајемо. Него, ако се споља и распадамо, изнутра се из дана у дан обнављамо.
17Јер, наша незнатна, тренутна невоља доноси нам вечну славу која је неизмерно надмашује.
18Ми се не усредсређујемо на видљиво, него на невидљиво, јер видљиво је привремено, а невидљиво вечно.