1Пошто више нисмо могли да издржимо, сматрали смо да је најбоље да сами останемо у Атини,
2а да пошаљемо Тимотеја, нашег брата и Божијег сарадника у ширењу Христовог еванђеља, да вас учврсти и ободри у вашој вери,
3да се нико не поколеба у овим невољама. И сами, наиме, знате да смо одређени за невоље,
4јер смо вам, док смо били код вас, унапред говорили да ће нас оне снаћи. И, као што знате, тако је и било.
5Када, дакле, више нисам могао да издржим, послао сам Тимотеја да сазнам о вашој вери. Плашио сам се да вас можда Кушач није довео у искушење, па да је наш труд био узалудан.
6А Тимотеј нам се управо вратио од вас и донео нам радосне вести о вашој вери и љубави, о томе да нас се стално сећате по добру и да веома чезнете да нас видите — баш као и ми вас.
7Зато смо се, браћо, у свој својој муци и невољи, утешили због вас, због ваше вере.
8Јер, сада заиста живимо, пошто ви чврсто стојите у Господу.
9Како да захвалимо Богу за вас, за сву радост којом се због вас радујемо пред својим Богом?
10Ноћу и дању се најусрдније молимо да вас опет видимо и да вас снабдемо оним што још недостаје вашој вери.
11Нека сâм наш Бог и Отац и наш Господ Исус усмере наш пут према вама.
12А вама Господ дао да један према другом и према свима растете и обилујете у љубави, као и ми према вама.
13Нека вам учврсти срце, да будете беспрекорни и свети пред нашим Богом и Оцем када дође наш Господ Исус са свим његовим светима.