1Молим старешине међу вама, ја, који сам и сâм старешина, сведок Христових страдања и онај који ће имати удела у слави која ће се открити:
2напасајте Божије стадо које вам је поверено. Надгледајте га не зато што морате, него драговољно — како Бог хоће; не ради прљавог добитка, него с преданошћу;
3не као господари над онима који су вам поверени, него као узори стаду.
4А када се појави Врховни пастир, примићете венац славе, који не вене.
5Тако и ви, младићи, потчињавајте се старешинама. А сви се један према другом опашите понизношћу. Јер, »Бог се противи охолима, а понизнима дарује милост.«
6Понизите се, дакле, под моћном Божијом руком, да вас узвиси када дође време.
7Сву своју бригу пребаците на њега, јер он се брине о вама.
8Будите трезвени, будно пазите. Ваш противник, ђаво, као лав који риче иде унаоколо тражећи кога да прождре.
9Успротивите му се, чврсти у вери, знајући да иста оваква страдања сналазе вашу браћу по свету.
10А Бог сваке милости, који вас је позвао у своју вечну славу у Христу, окрепиће вас после вашег кратког страдања и учинити вас чврстима, јакима и постојанима.
11Њему моћ довека. Амин.
12Уз помоћ Силвана, кога сматрам верним братом, написао сам вам укратко, бодрећи вас и сведочећи да је ово истинска Божија милост. Чврсто стојте у њој.
13Поздравља вас с вама изабрана црква у Вавилону и мој син Марко.
14Један другога поздравите пољупцем љубави. Мир свима вама који сте у Христу.