1Кадa сaм дошао к вама, браћо, нисам дошао да вам узвишеним речима или мудрошћу објавим Божије сведочанство.
2Наиме, одлучио сам да међу вама не знам ништа осим Исуса Христа — и то распетога.
3Дошао сам к вама у слабости, са страхом и великим дрхтањем.
4Мој говор и моје проповедање нису се састојали од убедљивих речи људске мудрости, него од показивања Духа и силе,
5да ваша вера не би била заснована на људској мудрости, него на Божијој сили.
6Мудрост, додуше, објављујемо међу зрелима, али не мудрост овога света, ни владарâ овога света, који пропадају.
7Него, објављујемо Божију тајну мудрост, која је била скривена и коју је Бог пре постанка света предодредио за нашу славу.
8Њу ниједан владар овога света није упознао. Јер, да су је упознали, не би распели Господа славе.
9Него, као што је записано: »Оно што око не виде и ухо не чу и у људско срце не уђе, то је Бог припремио за оне који га воле.«
10А нама је Бог то открио посредством Духа, јер Дух све прониче, па и Божије дубине.
11Јер, ко од људи зна шта је у човеку, осим човековог духа, који је у њему? Тако исто нико, осим Божијег Духа, не зна шта је у Богу.
12А ми нисмо примили духа овога света, него Духа који је од Бога, да знамо шта нам је Бог даровао.
13И то говоримо, не речима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа, објашњавајући духовно духовнима.
14Недухован човек не прихвата оно што долази од Божијег Духа, јер је то за њега лудост и не може да спозна зато што о томе треба расуђивати на духован начин.
15Духован човек о свему расуђује, а њега нико не просуђује.
16Јер: »Ко је упознао ум Господњи, да би га поучио?« А ми имамо Христов ум.