1Потом подигох очи своје и, гле, видех четири рога.
2Тада упитах анђела, који је говорио са мном: „Шта је ово?” Он ми одговори: „То су рогови који су разнели Јуду, Израиљ и Јерусалим.”
3Потом ми Господ показа четири ковача.
4Ја упитах: „Шта су ови дошли да раде?” Он ми одговори: „Оно су рогови који су разнели Јуду да нико више не подиже главу, а ови су дошли да их застраше и да сломе рогове варварима који су подизали рог на земљу Јудину како би је разнели.”
5Потом опет подигох очи и, гле, човек, а у руци му уже мерачко.
6Ја га упитах: „Куда идеш?” Он ми одговори: „Хоћу да измерим Јерусалим, да видим колика му је ширина и колика му је дужина.”
7И гле, анђео који је са мном говорио изађе, а један анђео му пође у сусрет.
8Он му рече: „Трчи, говори оном младићу и реци: ‘Јерусалим ће се населити као отворен град због мноштва људи и стоке у њему.
9Ја ћу му’, говори Господ, ‘бити зид огњен уоколо, и у њему ће бити слава моја.’”
10„Хеј! Хеј! Бежите из земље северне!”, говори Господ. „Расуо сам вас у сва четири ветра небеска”, говори Господ.
11„Хеј, Сионе, који живиш код кћери вавилонске, умакни!”
12Овако говори Господ Саваот, чија ме је слава послала варварима који су вас опљачкали: „Ко вас дира, дира зеницу ока мога!
13Ево, дижем руку своју на њих, да буду плен робовима својим!” Тада ћете схватити да ме је послао Господ Саваот.
14„Кличи и радуј се, кћери сионска, јер, ево, долазим, усред тебе”, говори Господ.
15Многи ће варвари уз Господа прионути у онај дан. „Биће народ мој, и ја ћу пребивати усред тебе.” Схватићеш да ме је теби послао Господ Саваот.
16Јуда ће бити наследство Господње, део његов у земљи светој, и опет ће он Јерусалим изабрати.
17Нека ћути свако тело пред Господом, јер он устаје из светог пребивалишта свог!