Song of Solomon 8
1 О, да си ми брат који је сисао груди мајке моје! Кад бих те онда срела напољу, пољубила бих те и нико ме не би осудио!
2 Повела бих те и увела у кућу мајке своје. Ти би ме поучавао, а ја бих те појила вином мирисним и соком од нара.
3 Његова лева рука ми је под главом, а десном ме грли.
4 Заклињем вас, кћери јерусалимске, не будите љубав моју, не будите је док не пожели.
5 Ко је она што из пустиње долази, наслоњена на драгог свог? Пробудих те под јабуком где те је родила мајка твоја, где те је родила родитељка твоја.
6 Стави ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју. Љубав је као смрт јака, а љубомора као подземље тврда. Жар њен је жар ватре, као пламен Господњи.
7 Многе воде не могу угасити љубав, нити реке да њу потопе. Да неко даје све имање дома свог за љубав, презир би навукао.
8 Имамо сестру малу, још груди нема. Шта да чинимо са сестром својом кад буде о њој реч?
9 Ако буде попут зида, саградићемо бедем сребрни. Ако буде попут врата, учврстићемо је даскама кедровим.
10 Ја сам зид и груди моје су као куле. Тада постадох у очима његовим као она која је мир нашла.
11 Соломон има виноград у Валамону. Даде виноград чуварима, да сваки донесе од рода његовог хиљаду сребрника.
12 Мој виноград је преда мном. Теби, Соломоне, хиљаду, а двеста чуварима који род чувају.
13 Ти, која у вртовима боравиш! Пријатељи ослушкују глас твој, дај да га и ја чујем!
14 Похитај, драги мој! Буди као срна или као лане по горама мирисним!