Song of Solomon 4
1 Како си лепа, вољена моја, како си лепа! Очи су ти као у голубице док гледаш испод копрене. Коса ти је као стадо коза које силази с горе галадске.
2 Зуби су ти као стадо оваца острижених кад са купања долазе. Све се близне, ниједна није јалова.
3 Усне су ти као траке од порфире, а говор ти је мио. Као кришка нара су образи твоји под копреном твојом.
4 Врат твој је као кула Давидова, као тврђава сазидана, у којој виси хиљаду штитова и све оружје јуначко.
5 Две дојке твоје су као два ланета близанца који међу љиљанима пасу.
6 Пре него што дан захлади и сенке нестану, поћи ћу на брдо смирне и на брег тамјана.
7 Сва си лепа, вољена моја, и нема мане на теби.
8 Пођи са мном с Ливана, невесто, пођи са мном с Ливана! Сиђи с врха аманског, с врха сенирског и ермонског, из пећина лављих и планина рисовских.
9 Срце си ми узела, сестро моја, невесто, срце си ми узела једним погледом, једном огрлицом својом.
10 Како је лепа љубав твоја, сестро моја, невесто! Твоја је љубав од вина боља, а мирис уља твојих од свих мириса.
11 Са усана твојих саће капље, невесто. Под језиком су ти мед и млеко, а мирис хаљина твојих је као мирис ливански.
12 Ти си врт затворен, сестро моја, невесто, студенац затворен, извор запечаћен.
13 Твоје су младице врт од нара, с плодовима најлепшим, гроздом кипра и нардом,
14 нардом и шафраном, иђиротом и циметом, свакојаким биљем мирисним, смирном и алојем, са свим најлепшим мирисима.
15 Ти си студенац у вртовима, извор воде бистре која с Ливана тече!
16 Устани, северни ветре, дођи, јужни ветре! Дуните по мом врту да се рашире мириси његови! Нека дође драги мој у врт свој да једе најлепше плодове његове.