Ruth 2
1 Нојемина је имала рођака свог мужа. Био је богат, а звао се Воз.
2 Рута Моавка рече Нојемини: „Ишла бих на њиву да пабирчим класје код кога нађем милост.” Она јој рече: „Иди, кћери моја.”
3 Она оде у њиву и поче пабирчити за жетеоцима. Догоди се да је дошла на њиву која је припадала Возу из рода Елимелеховог.
4 И, гле, дође Воз из Витлејема и рече жетеоцима: „Господ с вама.” Они му одговорише: „Господ нека те благослови.”
5 Тада Воз упита момка који је надгледао жетеоце: „Чија је она млада жена?”
6 Момак који је надгледао жетеоце одговори му: „Она је Моавка која се вратила с Нојемином из земље моавске.
7 Питала је: ‘Смем ли да пабирчим и скупљам класје иза жетелаца?’ Дошла је и остала од јутра до сада. Само је мало ишла кући.”
8 Тада Воз рече Рути: „Слушај, кћери моја. Немој да идеш на другу њиву. Не одлази одавде него се држи мојих радника.
9 Пази на којој њиви они жању, па иди за њима. Ја сам момцима својим наредио да те не дирају. Кад ожедниш, иди к посудама и пиј шта су момци захватили.”
10 Тада она паде ничице, поклони се до земље и рече му: „Како си тако милостив и пажљив према мени иако сам туђинка?”
11 Воз јој одговори: „Ја сам чуо шта си све учинила за свекрву своју после смрти мужа свога. Оставила си оца свога, мајку своју и завичај, па си дошла у народ који ниси раније познавала.
12 Господ нека ти плати за твоје дело. Потпуно нека ти плати Господ, Бог Израиљев, зато што си дошла да се склониш под његова крила.”
13 Она рече: „Нашла сам милост у очима твојим, господару. Ти си ме утешио и љубазно се обратио слушкињи својој иако нисам једна од твојих слушкиња.”
14 Кад је било време ручку, Воз јој рече: „Дођи овамо и једи хлеб. Умочи свој залогај у сирће.” Она оде покрај жетелаца, а он стави пред њу пржена зрна. Она је јела, наситила се и још јој претече.
15 Потом устаде да даље пабирчи. Воз заповеди својим момцима: „Нека она пабирчи и међу снопљем и немојте јој бранити.
16 Испуштајте од својих снопова, остављајте јој нека купи и немојте је прекоревати.”
17 Тако је она пабирчила до вечери. Затим истресе то што је скупила. Било је око ефе јечма.
18 Она узе своје и оде у град. Свекрва њена виде колико је напабирчила. Тада она извади и даде јој оно што је претекло пошто се наситила.
19 Свекрва јој рече: „Где си пабирчила данас? Где си радила? Нека је благословен онај који ти је указао пажњу.” Онда она исприча свекрви својој код кога је радила и рече: „Човек код кога сам радила зове се Воз.”
20 Тада Нојемина рече снахи својој: „Нека Господ благослови онога ко не ускраћује милост своју ни живима ни мртвима.” Још јој рече Нојемина: „Тај човек је нама род, један од заштитника наших.”
21 Рута Моавка рече: „Чак ми је рекао: ‘Држи се мојих слугу док не пожању све моје.’”
22 Тада Нојемина рече снахи својој: „Добро је, кћери моја. Иди с његовим момцима да те не би дирали на другој њиви.”
23 Тако се она држала Возових момака и пабирчила је док се не заврши жетва јечма и жетва пшенице, а живела је код свекрве своје.