1И видех ново небо и нову земљу, јер прво небо и прва земља прођоше, и мора нема више.
2И видех Свети град, нови Јерусалим, како силази с неба од Бога, опремљен као невеста која је украшена за свога мужа.
3И чух како један јаки глас с престола говори: „Види скиније Божје међу људима, и он ће становати с њима, и они ће бити његов народ, и сам Бог биће с њима,
4па ће отрти сваку сузу с њихових очију, и неће више бити смрти, ни жалости, ни вике, ни бола, јер оно прво прође.”
5И рече онај што седи на престолу: „Види, чиним све ново.” Рече још: „Напиши, јер су ове речи верне и истините.”
6И рече ми: „Свршило се. Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак. Ја ћу жедноме бадава дати из извора воде живота.
7Ко побеђује, наслеђује ово, и ја ћу му бити Бог, и он ће ми бити син.
8А страшљивцима и невернима и гнуснима и убицама и блудницима и врачарама и идолопоклоницима и свима лажама – њима је место у језеру које гори од ватре и сумпора; то је друга смрт.”
9И дође један од седам анђела који имаху седам здела, пуних седам крајњих зала, и проговори са мном и рече: „Ходи да ти покажем невесту, жену Јагњетову.”
10И одведе ме у Духу на велику и високу гору и показа ми Свети град Јерусалим како силази с неба од Бога,
11у слави Божјој. Његова луча беше као најскупљи драги камен, као кристално светли камен јаспис.
12Имаше велик и висок зид са дванаест врата, а на вратима дванаест анђела и написана имена; то су имена дванаест племена Израиљевих.
13Од истока троја врата, и од севера троја врата, и од југа троја врата, и од запада троја врата.
14А зид градски имаше дванаест темеља и на њима дванаест имена дванаесторице Јагњетових апостола.
15И онај који је говорио са мном имаше златну трску као меру, да измери град и његова врата и његов зид.
16Град пак лежаше на четири угла, а дужина му је као ширина. И измери град трском: дванаест хиљада стадија; његова дужина и ширина и висина беху једнаке.
17И измери његов зид: сто четрдесет четири лакта по људској мери, која је и анђеоска мера.
18И грађа његова зида беше јаспис, и град је чисто злато – као чисто стакло.
19Темељи градског зида беху украшени сваковрсним драгим камењем. Први темељ је јаспис, други – сафир, трећи – халкидон, четврти – смарагд,
20пети – сардоникс, шести – сард, седми – хрисолит, осми – вирил, девети – топаз, десети – хрисопрас, једанаести – јакинт, дванаести – аметист.
21А дванаест врата – дванаест бисера; свака врата беху од једног бисера. И градска улица беше чисто злато – као провидно стакло.
22А храм не видех у њему; јер његов храм је Господ Бог Сведржитељ и Јагње.
23И том граду није потребно сунце ни месец да му светле, јер га слава Божја обасја, и Јагње је његово светило.
24И народи ће ходити у његовој светлости и цареви земаљски донеће своју славу у њега.
25И његова врата неће се затварати дању јер онде неће бити ноћи.
26И донеће славу и богатство народа у њега.
27И у њега неће ући ништа нечисто, ни онај што чини нешто гнусно и лажно, него само они који су уписани у Јагњетовој књизи живота.