Revelation 16
1 И чух снажан глас из храма како говори седморици анђела: „Идите и излијте седам здела гнева Божјег на земљу.”
2 И оде први, па изли своју зделу на земљу: и појави се велики и љути чир на људима који су имали жиг звери и који су се клањали њеном лику.
3 И други изли своју зделу у море: и поста крв као од мртваца и угину свако живо биће у мору.
4 И трећи изли своју зделу на реке и на водене изворе: и поста крв.
5 И чух анђела који је над водама како говори: „Праведан си ти који јеси и који си био, свети, што си ово пресудио.
6 Јер они пролише крв светих и пророка, и крв си им дао да пију; заслужују то.”
7 И чух како жртвеник говори: „Да, Господе Боже Сведржитељу, твоји судови су истинити и праведни.”
8 И четврти изли своју зделу на сунце: и даде му се да жеже људе ватром.
9 И опрљише се људи од велике јаре, па похулише на име Бога који има власт над овим злима, и не покајаше се – да му одаду славу.
10 И пети изли своју зделу на престо звери: и њено царство би помрачено и гризли су своје језике од муке.
11 И од својих мука и од својих чирева похулише на Бога небескога, и не покајаше се за дела своја.
12 И шести изли своју зделу на велику реку Еуфрат: и пресахну вода његова да се припреми пут царевима који долазе од истока сунца.
13 И видех како из уста аждаје и из уста звери и из уста лажног пророка излазе три нечиста духа као жабе;
14 то су, наиме, демонски духови који чине чудне знаке, који излазе царевима свега света да их скупе на бој на велики дан Бога Сведржитеља.
15 Види, идем као лопов; благо ономе који бди и чува своје хаљине – да не иде го и да не гледају његову срамоту.
16 И сакупи их на место које се јеврејски зове Армагедон.
17 И седми изли своју зделу у ваздух: и изађе снажан глас из храма [небеског], од престола, говорећи: „Свршено је.”
18 И насташе муње и грмљавине и громови, и би велики земљотрес, каквог никада није било откад су људи на земљи, толики и тако велики земљотрес.
19 И велики град распаде се на три дела, и градови многобожачки попадоше. И велики Вавилон спомену се пред Богом – да му да чашу вина свога љутог гнева.
20 И сва острва несташе, и горе се више не нађоше.
21 И велики град, тежине талантове, паде с неба на људе, а људи похулише на Бога због овог зла од града, јер његово зло беше веома велико.