Psalms 90
1 Молитва Мојсија, човека Божјег. Господе, био си нам уточиште од колена до колена.
2 Пре него што брегови постадоше и пре него што си земљу и свет саздао, од вечности ти си Бог.
3 Ти враћаш човека у прах и говориш: „Вратите се синови човечји!”
4 Јер у очима твојим је хиљаду година као дан јучерашњи који је минуо и као стража ноћна.
5 Ти их одводиш као сан јутарњи, као трава вену.
6 Ујутру цвета и вене, увече се покоси и суши.
7 Гнев твој нас узима и збуњује срџба твоја.
8 Пред себе си ставио грехе наше и тајне наше на светлост лица свога.
9 Јер сви наши дани пролазе у гневу твоме, као уздах нестају године наше.
10 Дани наших година су седамдесет година, а ко је снажан осамдесет година. Већина од њих су мука и патња јер брзо пролазе и ми одлећемо.
11 Ко зна силу гнева твога, и срџбу твоју познаје.
12 Поучи нас да бројимо дане наше, да стекнемо срце мудро.
13 Господе, врати се! Докле тако? Смилуј се слугама својим!
14 Ујутро нас окрепи милошћу својом да се радујемо и веселимо у све дане наше!
15 Обрадуј нас због дана кад си нас кажњавао, због година кад смо гледали невоље наше!
16 Нека се на слугама твојим покаже дело твоје и слава твоја на деци њиховој!
17 Нека буде над нама доброта Господа, Бога нашега! Нека успе дело руку наших!