1Молитва Мојсија, човека Божјег. Господе, био си нам уточиште од колена до колена.
2Пре него што брегови постадоше и пре него што си земљу и свет саздао, од вечности ти си Бог.
3Ти враћаш човека у прах и говориш: „Вратите се синови човечји!”
4Јер у очима твојим је хиљаду година као дан јучерашњи који је минуо и као стража ноћна.
5Ти их одводиш као сан јутарњи, као трава вену.
6Ујутру цвета и вене, увече се покоси и суши.
7Гнев твој нас узима и збуњује срџба твоја.
8Пред себе си ставио грехе наше и тајне наше на светлост лица свога.
9Јер сви наши дани пролазе у гневу твоме, као уздах нестају године наше.
10Дани наших година су седамдесет година, а ко је снажан осамдесет година. Већина од њих су мука и патња јер брзо пролазе и ми одлећемо.
11Ко зна силу гнева твога, и срџбу твоју познаје.
12Поучи нас да бројимо дане наше, да стекнемо срце мудро.
13Господе, врати се! Докле тако? Смилуј се слугама својим!
14Ујутро нас окрепи милошћу својом да се радујемо и веселимо у све дане наше!
15Обрадуј нас због дана кад си нас кажњавао, због година кад смо гледали невоље наше!
16Нека се на слугама твојим покаже дело твоје и слава твоја на деци њиховој!
17Нека буде над нама доброта Господа, Бога нашега! Нека успе дело руку наших!