Psalms 88
1 Песма. Псалам синова Корејевих. Хоровођи – сетно. Поука Емана Езрахита.
2 Господе, Боже спасења мога! Вапим дању и ноћу пред тобом!
3 Нека изађе пред тебе молитва моја, пригни уво своје вапају моме!
4 Јер душа моја пуна је јада и подземљу се приближи живот мој.
5 Гледају ме као оне који у гроб одлазе, исцеђена ми је снага.
6 Међу мртвима ми је лежај, сличан убијенима који у гробу леже, којих се више не сећаш и који су одбачени од руке твоје.
7 Ставио си ме у дубину, у таму, у бездан.
8 Притиска ме тешко жестина твоја и удараш ме свим таласима својим.
9 Удаљио си од мене познанике моје, учинио си ме мрским њима. Затворен сам, не могу да изађем.
10 Од невоље око ми се гаси. Вапим теби сваки дан, руке своје теби пружам.
11 Зар ћеш на мртвима чудеса чинити? Зар ће сени устати и тебе хвалити?
12 Зар ће се у гробу говорити о милости твојој и у подземљу о истини твојој?
13 Зар се у тами објављују чудеса твоја и правда твоја у земљи заборава?
14 А ја, Господе, теби вапим и јутром те пресреће молитва моја.
15 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју и сакриваш лице своје од мене?
16 Паћеник сам и од младости умирем, клонуо сам носећи страхоте твоје.
17 Преко мене пређе гнев твој, уништише ме страхоте твоје.
18 Окружују ме као вода сваки дан, стежу је одасвуд.
19 Удаљио си од мене пријатеља и ближњег, тама ми је пријатељ.