Psalms 73
1 Псалам Асафов. Како је добар Бог Израиљу онима који су чистог срца!
2 Мени умало ноге не посрнуше, умало ми се кораци не заплетоше.
3 Завидео сам злочинцима док сам гледао срећу грешника.
4 Не знају за невољу, до смрти угојена су тела њихова.
5 Не знају за муке људи, нису погођени као људи.
6 Зато им је охолост као огрлица око врата, а насиље одећа коју облаче.
7 Од дебљине су им очи избуљене, замисли срца излазе.
8 Ругају се и злобно говоре, с висине о злу говоре.
9 Уста своја до неба уздижу, а језици њихови по земљи пузе.
10 Због тога народ њихов њима прилази и пије изобилно воду њихову.
11 Они говоре: „Како ће Бог сазнати? Има ли знање Свевишњи?”
12 Ето, такви су зликовци: увек срећни, богатство увећавају.
13 Зар сам узалуд чистио срце своје и у невиности прао руке своје?
14 Примао сам ударце сваки дан и невоље своје свако јутро.
15 Да сам рекао: „Говорићу и ја као они”, издао бих род синова твојих.
16 Покушах да то схватим, али би ми мучно у очима мојим.
17 Тада уђох у светињу Божју и схватих како они завршавају.
18 Заиста их на клизаво место постављаш и у пропаст бацаш.
19 Како одједном пропадоше, нестадоше и завршише страшно!
20 Као што сан нестане после буђења, тако, Господе, лик њихов ишчезава.
21 Док је горчина изједала срце моје и утроба пробадала,
22 био сам безумник и нисам схватао, као живинче пред тобом.
23 Ипак сам стално с тобом јер си ме за десну руку држао.
24 По својој ме вољи водиш, да би ме касније у славу одвео.
25 Кога имам на небу осим тебе? С тобом ми на земљи ништа не треба!
26 Кад ми тело и срце малаксају, ти си, Господе, стена срца мога и наследство моје довека!
27 Ево, пропадају они који се од тебе удаљују, уништаваш сваког ко ти је неверан.
28 А мени је добро у Божјој близини, на Господа Јахвеа полажем надање своје и казиваћу сва чудеса твоја!