Psalms 57
1 Хоровођи. По напеву „Немој погубити”. Давидов епиграм кад се од Саула склонио у пећину.
2 Смилуј ми се, Боже, смилуј ми се јер се у тебе узда душа моја! У сенку крила твојих склањам се док не прођу невоље.
3 Вапим Богу Свевишњем, Богу који ми помаже.
4 Он шаље спасење с неба. Нека посрами прогонитеље моје, нека Бог пошаље милост своју и истину своју.
5 Душа моја је међу лавовима, морам да лежим међу пламеним синовима људским. Зуби су им копља и стреле, а језик њихов мач оштар.
6 Узвиси се изнад небеса, Боже, а над целом земљом слава твоја!
7 Разапели су мрежу ногама мојим, душу моју стегнуше, ископаше преда мном јаму, али они у њу упадоше.
8 Чврсто је срце моје, Боже, чврсто је срце моје! Зато певам и свирам теби!
9 Пробуди се, душо моја! Пробуди се, харфице и цитро, пробудићу зору!
10 Славићу те међу народима, Господе, певаћу међу племенима!
11 До неба је велика милост твоја и истина твоја до небеса!
12 Узвиси се изнад небеса, Боже, а над целом земљом слава твоја!