1Хоровођи. Поучна песма синова Корејевих.
2Као што кошута жуди за изворима, тако душа моја жуди за тобом, Господе.
3Жедна је душа моја Бога, Бога живога! Када ћу доћи и лице Божје гледати?
4Сузе су ми хлеб дању и ноћу док ми сваки дан говоре: „Где је Бог твој?”
5Кад се сетим, душа ми се растужи како сам ишао с мноштвом предводећи их у дом Божји, а мноштво је певало и клицало празнику.
6Зашто си клонула, душо моја, зашто уздишеш у мени? Уздај се у Бога јер ћу га опет славити, лице спасења мога.
7Тугује у мени душа моја јер те помињем из земље јорданске на Ермону, на брду Мисар.
8Бездан дозива бездан шумом слапова твојих. Све воде твоје и таласи твоји прекрише ме.
9Дању је Господ милост своју пружао, а ноћу песму певам, молитву Богу живота мога.
10Казаћу Богу, стени својој: „Зашто си ме заборавио? Зашто идем тужан док ме мучи непријатељ мој?”
11Кости ми се ломе од ружења непријатеља мојих, који ме сваки дан питају: „Где ти је Бог твој?”
12Зашто си клонула, душо моја, и зашто уздишеш у мени? Уздај се у Бога јер ћу га опет славити, спасење и лице Бога нашег!