Psalms 39
1 Хоровођи Идитуну. Псалам Давидов.
2 Ја рекох: „Чуваћу путеве своје да не сагрешим језиком својим. Зауздаћу уста своја док је зликовац преда мном.”
3 Заћутах, занемех, ћутао сам и о добру, а растао је бол мој.
4 Запали се срце моје у мени, размишљајући разгоре ми се огањ, проговорих језиком својим.
5 Кажи ми, Господе, крај мој и број дана мојих, да чувам пролазност своју.
6 Гле, дане си ми педљем избројао, век мој је ништаван пред тобом. Као дах је сваки човек.
7 Човек као сен пролази, ништавним се бави, сакупља, а не зна коме ће допасти.
8 А сада, Господе, чему се надам? У теби је надање моје!
9 Избави ме од свих грехова мојих, не дај да ми се будале подсмевају!
10 Заћутао сам, нећу да отварам уста своја, тако си ти учинио.
11 Уклони од мене казну своју, издишем под тежином руке твоје.
12 Ти казнама поправљаш човека и као мољац уништаваш добра његова. Заиста је дашак сваки човек.
13 Господе, почуј молитву моју, чуј вапај мој! Немој презрети сузе моје! Пред тобом сам странац, дошљак, као и сви оци моји.
14 Немој ме гневно гледати, да одахнем пре него што одем и више ме не буде!