Psalms 22
1 Хоровођи, по мелодији „Кошута у зору”, псалам Давидов.
2 Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио? Далеко си од спасења мога и речи вапаја мога.
3 Боже мој! Вапим дању, а ти не одговараш, и ноћу, али ми починка нема.
4 Ти си Свети, боравиш у химнама Израиљевим.
5 У тебе су се уздали оци наши, уздали су се и ти си их избављао.
6 Теби су вапили и избављали се, у тебе су се уздали и нису се посрамили.
7 А ја сам црв, а не човек, ругло сам људима и презир народу.
8 Сви који ме гледају ругају ми се, кревеље се уснама и машу главом:
9 „Он се у Господа уздао! Нека га спасе, нека га избави ако га воли!”
10 Ти си ме из утробе извадио, ти си ме смирио на грудима мајке моје.
11 Предан сам теби од утробе, од мајчиног крила ти си мој Бог.
12 Не удаљуј се од мене јер је невоља близу, а никога нема да помогне.
13 Опколише ме јунци бројни, бикови васански ме окружују.
14 На мене су чељусти развалили, као лав који прождире и риче.
15 Разлио сам се као вода, Расуле су се све кости моје. Срце ми је као восак постало, у грудима мојим се растопило.
16 Снага моја се као цреп сасушила, језик мој се уз непца прилепио, стављаш ме у прах смртни.
17 Опколи ме чопор паса, руља зликоваца ме окружи, прободоше руке моје и ноге моје,
18 могао бих избројати све кости своје. Они не гледају и ликују.
19 Одећу моју деле међу собом и за огртач мој коцку бацају.
20 А ти, Господе, не удаљуј се од мене! Снаго моја, у помоћ ми похитај!
21 Избави од мача душу моју, њу, једину, из шапа псећих.
22 Спаси ме од лављих чељусти и рогова бивољих. Ти си ме услишио.
23 Објавићу име твоје браћи својој, хвалићу те усред збора.
24 Хвалите Господа ви који га се бојите! Славите га сви потомци Јаковљеви! Дрхтите пред њим сви потомци Израиљеви!
25 Он није презрео ни заборавио мајку невољника и није сакрио од њега лице своје. Кад га је призвао, услишио је њега.
26 Зато ћу те хвалити на збору великом, испунићу завете пред онима који га се боје.
27 Јешће и наситиће се убоги, хвалиће Господа они који га траже. Нека срце ваше живи довека!
28 Опоменуће се и Господу ће се вратити сви крајеви земље, пред њим ће ничице пасти сви родови варварски.
29 Господње је царство, он влада варварима.
30 Сви моћни на земљи клањаће се њему, пред њим ће се поклонити сви који у прах одлазе и живот не сачувају.
31 Потомство ће му служити и о Господу причати наследници његови.
32 Доћи ће и говориће о правди његовој, роду будућем који ће се родити: „То је учинио!”