1Зашто се буне варвари и народи размишљају празно?
2Скупљају се цареви земаљски и кнезови се удружују заједно против Господа и помазаника његовог:
3„Раскинимо окове њихове и збацимо са себе јарам њихов!”
4Онај који борави на небесима смеје се, Господ им се руга.
5Затим им говори у гневу свом и љутином их збуњује:
6„Ја сам поставио цара свог на Сиону, на светој гори својој!”
7Објавићу наредбу Господњу. Он ми рече: „Ти си син мој, ја те данас родих.
8Ишти од мене и даћу ти варваре у наследство и крајеве земаљске у посед.
9Владаћеш њима палицом гвозденом и разбићеш их као посуду лончарску.”
10Сад, цареви, уразумите се, судије земаљске, опаметите се!
11Служите Господу са страхом и радујте се са трепетом.
12Поштујте сина да се не би разгневио и ви пропаднете на путу, јер ће се гнев његов брзо распламсати. Благо свима који се у њега уздају.