1Не нама, Господе, не нама, већ имену свом славу дај, због милости своје и истине своје.
2Зашто да говоре варвари: „Па где је Бог њихов?”
3Наш Бог је на небесима и све што пожели – учини.
4Кипови су њихови сребро и злато, дело руку човечјих.
5Уста имају, а не говоре, очи имају, а не виде.
6Уши имају, а не чују, ноздрве имају, а не омиришу.
7Руке имају, а не хватају, ноге имају, а не ходају, из грла не говоре.
8Такви су они који их праве и сви они који се у њих уздају.
9Израиљу, у Господа се уздај, он је помоћник њихов и штит њихов!
10Доме Аронов, у Господа се уздај, он је помоћник њихов и штит њихов.
11Ви који се бојите Господа у Господа се уздајте, он је помоћник њихов и штит њихов!
12Господ се сећа нас, благословиће нас! Он ће благословити дом Израиљев, благословиће дом Аронов.
13Благословиће оне који се Господа боје, оне мале са оним великим.
14Нека вас Господ умножи, вас и синове ваше!
15Нека вас благослови Господ, који је створио небо и земљу!
16Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима људским.
17Неће мртви хвалити Господа, нити они који су у тишину сишли,
18него ми ћемо Господа славити, од сада па довека! Алилуја!