Psalms 106
1 Алилуја! Хвалите Господа јер је добар и довека је милост његова!
2 Ко ће исказати дела Господња и све похвале му изрећи?
3 Блажени су они који чувају заповести његове и свагда правду чине!
4 Сети ме се, Господе, због милости своје према народу своме! Походи ме спасењем својим
5 да видим срећу изабраника твојих, да се веселим у радости народа твога и да бих се хвалио наслеђем твојим.
6 Сагрешисмо са очевима својим, чинили смо неправду и злочине.
7 Очеви наши у Египту нису разумели чудеса твоја, нису се сећали велике милости твоје, већ су се бунили код мора, крај Црвеног мора.
8 Међутим, он их избави због имена свога да покаже силу своју.
9 Он заповеди Црвеном мору и оно пресахну. Потом их поведе између таласа као кроз пустињу.
10 Избави их од руке душманске. Ослободи их од руке непријатељске.
11 Вода прекри непријатеље њихове. Ниједан од њих не остаде.
12 Тада су веровали речима његовим и хвалу му певали.
13 Међутим, брзо заборавише дела његова, нису се поуздали у вољу његову.
14 Полакомише се у пустињи, искушаваху Бога у пустоши.
15 Он испуни молбу њихову, али им посла немир у душе њихове.
16 Позавидеше у збору Мојсију и Арону, којег је Господ посветио.
17 Земља се отвори и Датана прогута, много Авиронових затрпа.
18 У скупину огањ паде и пламен зликовце спали.
19 Начинише теле код Хорива и клањаху се кипу саливеном.
20 Заменише славу своју ликом бика који траву пасе.
21 Заборавише Бога који их је спасао и у Египту дела велика чинио,
22 чудеса у земљи Хамовој, страхоте на Црвеном мору.
23 Он помисли да их сатре, али Мојсије, изабраник његов, стаде у процеп пред њега и одврати гнев његов.
24 Они презреше земљу коју су желели и не повероваше речи његовој.
25 Гунђали су у шаторима својим, не послушаше глас Господњи.
26 Тада он подиже руку своју на њих да их у пустињи побије,
27 да потомство њихово међу варваре баци и по земљама расеје.
28 Они приђоше Велфегору и једоше жртве мртвима.
29 Расрдише га делима својим и он им помор посла.
30 Тада устаде Финес да исправи и помор престаде.
31 То му се у заслугу урачуна од колена до колена и заувек.
32 Расрдише га код воде меривске и због њих је Мојсије трпео.
33 Узнемирише дух његов и он сагреши уснама својим.
34 Нису истребили народе за које им је Господ рекао,
35 него се с варварима помешаше и научише дела њихова.
36 Служили су киповима њиховим, који су им замка били.
37 Синове своје и кћери своје приносили су на жртву демонима.
38 Проливали су крв невину, крв синова својих и кћери својих, које су жртвовали киповима хананским. Земља огрезну у крви.
39 Упрљаше се делима својим, блудничише поступцима својим.
40 Тада плану гнев Господњи на народ његов и згади му се наслеђе његово.
41 Зато их предаде у руке варвара, па су њима владали непријатељи њихови.
42 Мучили су их непријатељи њихови, стењали су под руком њиховом.
43 Ослобађао их је много пута, али су га они гневили поступцима својим, тако да су пропадали због недела својих.
44 Он виде невољу њихову, чу јадање њихово
45 и сети се савеза свога с њима и сажали се по милости својој великој.
46 Он учини да се сажале сви они који су их били заробили.
47 Спаси нас, Господе, Боже наш, и сабери нас од варвара да славимо име твоје свето, да се поносимо славом твојом!
48 Благословен Господ, Бог Израиљев, заувек и довека! Сав народ нека каже: „Амин! Алилуја!”