Psalms 104
1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома! Оденуо си се величанством и красотом!
2 Оденуо си се светлошћу као огртачем, разапео си небо као шатор.
3 На водама је поставио дворове своје, облаке као кола своја и иде на крилима ветра.
4 Он чини ветрове гласницима својим, а пламенове огњене слугама својим.
5 Поставио је земљу на темеље њене да се довека не пољуља.
6 Покрио ју је безданом као одећом, над горама су воде стајале.
7 Од претње твоје су се повукле, узмакле су од громког гласа твога.
8 Брегови се уздигоше, долине се спустише на место које си им одредио.
9 Поставио си им границу коју не прелазе и више не покривају земљу.
10 Од извора чиниш потоке да теку између брегова.
11 Напајају све звери пољске и дивљи магарци гасе жеђ своју.
12 Уз њих се гнезде птице небеске, међу гранама се чује глас њихов.
13 С висина се брегови напајају, плодовима које си створио засићује се земља.
14 Ти дајеш да ниче трава стоци и биље које човеку користи да би извео хлеб из земље.
15 Вино весели срце човеку, лица се сјаје од уља, а хлеб крепи срце човеку.
16 Хране се стабла Господња, кедри ливански које је он засадио.
17 На њима птице вију гнезда своја, на чемпресу је стан родин.
18 Брегови високи су заклон дивокозама, а пећине јазавцима.
19 Месец је створен да означује времена, сунце зна залазак свој.
20 Разастреш таму и бива ноћ и тада излазе све животиње шумске.
21 Лавићи ричу за пленом и од Бога храну траже.
22 Повлаче се кад сунце изађе и лежу у скровишта своја.
23 Тада човек излази на посао свој и на рад свој до вечери.
24 Како су бројна дела твоја, Господе, све си мудро створио! Пуна је земља створења твојих!
25 То море је велико и широко, у њему врве безбројне животиње, ситне и крупне.
26 Тамо лађе плове, неман коју си створио да се по њему игра.
27 Све тебе чека да их на време нахраниш.
28 Кад им даш, примају, кад отвориш руку своју, насите се добрима.
29 Кад сакријеш лице своје, они се растуже. Кад им дух узмеш, угину и у прах се враћају.
30 Кад дах свој пошаљеш, они настају и тако обнављаш лице земљи.
31 Нека довека буде слава Господња, нека се весели Господ у делима својим!
32 Кад погледа земљу, она се тресе, кад дотакне брегове, они се задиме.
33 Док сам жив, певаћу Господу, свираћу Богу нашем док постојим.
34 Нека му мисао моја угодна буде, а ја ћу се радовати у Господу!
35 Нека зликовци нестану са земље и злочинаца не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!