1Молитва невољника који је клонуо и пред Господом тугу излива.
2Господе, почуј молитву моју и вапај мој нека дође к теби!
3Не сакривај преда мном лице своје у дан невоље моје! Пригни к мени уво своје у дан кад те зовем!
4Јер као дим пролазе дани моји и као огањ горе кости моје.
5Као покошена трава вене сасушено срце моје, заборављам да једем хлеб свој.
6Од уздисаја мојих прионуше ми кости уз месо.
7Личим на пеликана у пустињи, постадох као сова на зидинама.
8Сна немам, постао сам као птица усамљена на крову.
9Сваки дан ме руже непријатељи моји, ругају ми се и проклињу.
10Једем пепео као хлеб и пиће своје са сузама мешам
11због гнева твога и срџбе твоје, јер си ме издигао и бацио.
12Дани су моји као сенка издужена и ја се као трава сушим.
13А ти си, Господе, вечан и спомен твој је за сва поколења.
14Ти ћеш устати и смиловати се на Сион, време је да му се смилујеш, дошао је час!
15Слуге твоје воле камење његово и жале прах његов.
16Тада ће се варвари бојати имена Господњег и сви цареви земаљски славе твоје.
17Господ ће сазидати Сион и видеће се слава његова.
18Осврнуће се на молитве невољника и неће презрети молитве њихове.
19Нека се ово запише за будућа поколења и нов народ нека хвали Господа.
20Јер Господ гледа са узвишене светиње своје, с неба земљу гледа
21да чује уздахе заточених и осуђене на смрт ослободи.
22Тада ће се на Сиону казивати име Господње и слава његова у Јерусалиму
23кад се скупе заједно народи и царства да служе Господу.
24Путем је сломио снагу моју, скратио је дане моје.
25Ја рекох: „Боже мој, немој ме узети у половини дана мојих. Године твоје кроз сва поколења трају.”
26На почетку си земљу утемељио, небо је дело руку твојих.
27Они ће проћи, а ти ћеш остати. Све ће као одећа остарити, мењаш их као одећу и они се распадају.
28А ти остајеш исти, нема краја годинама твојим.
29Настаниће се синови слугу твојих и потомство њихово ће се учврстити пред лицем твојим.