Psalms 102
1 Молитва невољника који је клонуо и пред Господом тугу излива.
2 Господе, почуј молитву моју и вапај мој нека дође к теби!
3 Не сакривај преда мном лице своје у дан невоље моје! Пригни к мени уво своје у дан кад те зовем!
4 Јер као дим пролазе дани моји и као огањ горе кости моје.
5 Као покошена трава вене сасушено срце моје, заборављам да једем хлеб свој.
6 Од уздисаја мојих прионуше ми кости уз месо.
7 Личим на пеликана у пустињи, постадох као сова на зидинама.
8 Сна немам, постао сам као птица усамљена на крову.
9 Сваки дан ме руже непријатељи моји, ругају ми се и проклињу.
10 Једем пепео као хлеб и пиће своје са сузама мешам
11 због гнева твога и срџбе твоје, јер си ме издигао и бацио.
12 Дани су моји као сенка издужена и ја се као трава сушим.
13 А ти си, Господе, вечан и спомен твој је за сва поколења.
14 Ти ћеш устати и смиловати се на Сион, време је да му се смилујеш, дошао је час!
15 Слуге твоје воле камење његово и жале прах његов.
16 Тада ће се варвари бојати имена Господњег и сви цареви земаљски славе твоје.
17 Господ ће сазидати Сион и видеће се слава његова.
18 Осврнуће се на молитве невољника и неће презрети молитве њихове.
19 Нека се ово запише за будућа поколења и нов народ нека хвали Господа.
20 Јер Господ гледа са узвишене светиње своје, с неба земљу гледа
21 да чује уздахе заточених и осуђене на смрт ослободи.
22 Тада ће се на Сиону казивати име Господње и слава његова у Јерусалиму
23 кад се скупе заједно народи и царства да служе Господу.
24 Путем је сломио снагу моју, скратио је дане моје.
25 Ја рекох: „Боже мој, немој ме узети у половини дана мојих. Године твоје кроз сва поколења трају.”
26 На почетку си земљу утемељио, небо је дело руку твојих.
27 Они ће проћи, а ти ћеш остати. Све ће као одећа остарити, мењаш их као одећу и они се распадају.
28 А ти остајеш исти, нема краја годинама твојим.
29 Настаниће се синови слугу твојих и потомство њихово ће се учврстити пред лицем твојим.