Psalms 10
1 Зашто, Господе, далеко стојиш и скриваш се у време невоље?
2 Из обести зликовац сиромахе гони, хвата их у замке које им постави.
3 Зликовац се хвали похлепом душе своје, слави варалицу, а Господа презире.
4 Зликовац у обести својој мисли: „Он не кажњава”, „Нема Бога”, тако он мисли.
5 Путеви су му увек успешни, далеко су му путеви твоји, презире противнике своје.
6 Он говори у срцу свом: „Нећу пасти, увек сам од несреће заклоњен.”
7 Уста његова су пуна клетви, лажи и преваре, под језиком његовим су мука и несрећа.
8 Он седи у заседи и вреба, тајно убија недужног, очи његове сиромаха вребају.
9 Он вреба у потаји, као лав у пећини, вреба да јадника ухвати и хвата немоћног у мрежу своју.
10 Он залегне, шћућури се, и убоги падају у канџе његове.
11 У себи говори: „Бог је заборавио. Окренуо је лице своје, неће видети никад!”
12 Устани, Господе, Боже! Подигни руку своју и сиромаха немој заборавити!
13 Како то да зликовац ружи Бога и говори у себи: „Неће ме он гонити!”
14 Међутим, ти посматраш, гледаш муку и страдање, у руке их узимаш. Сиромах се предаје теби, убогом си ти помоћник.
15 Уништи мишицу зликовцу и злочинцу, казни пакост његову да је нестане.
16 Господ је цар свагда и довека, пропашће варвари из земље његове.
17 Господе, ти чујеш жеље убогих. Окрепи срца њихова, пригни уво своје!
18 Подај правду убогом и потлаченом, да човек престане да по земљи страх шири.