1Премудрост сазида себи кућу и постави је на седам стубова.
2Покла стоку своју, разблажи вино и постави сто свој.
3Затим посла девојке своје да позивају на узвишењима градским:
4„Ко је неук, нека сврати овамо!” А неразумнима говори:
5„Дођите, једите хлеб мој и пијте вино које сам разблажила!
6Оставите лудост да бисте живели и идите путем разборитости.”
7Ко поучава подсмевача, прима погрду, и ко прекорева зликовца, прима поругу.
8Не прекоревај подсмевача да те не замрзи. Прекори мудрога и он ће те волети.
9Дај мудроме, и биће још мудрији, поучи праведног, и увећаће разборитост.
10Почетак мудрости је страх Господњи, а познавање светиње је разум.
11Са мном се умножавају дани твоји и множе ти се године живота.
12Ако си мудар, себи си мудар, ако си подсмевач, трпећеш.
13Луда жена бесни, проста је и не зна ништа.
14Седи на вратима куће своје, на столици на узвишењима градским.
15Она позива оне који иду путем, оне који иду право стазама својим:
16„Ко је неук, нека сврати овамо!” А неразумнима говори:
17„Слатка је вода крадена и укусан је хлеб сакривен!”
18А он не зна да су сени тамо и да су у подземљу званице њене.