1Човек који после прекора остане тврдоглав одједном пропада и нема му лека.
2Кад се множе праведници, народ се весели, а кад зликовац влада, народ уздише.
3Ко воли мудрост, весели оца свога, а ко се с блудницама дружи, расипа имање.
4Цар правдом држи земљу, а сатире је човек који дажбине намеће.
5Човек који ласка пријатељу разапиње мрежу стопама његовим.
6Зао човек се у грех заплиће, а праведник се радује и весели.
7Праведник разуме парницу сиромаха, а зликовац неће да разуме.
8Подсмевачи подбуњују град, а мудри гнев стишавају.
9Кад се мудар човек расправља с безумним, срдио се или смејао – мира нема.
10Крволоци мрзе недужног, а исправни се брину за душу његову.
11Безуман излива сав бес свој, а мудар задржава гнев свој.
12Владару који слуша речи лажне све слуге су рђаве.
13Сиромах и тлачитељ се сусрећу, обојици Господ просветљује очи.
14Цар који сиромасима праведно суди имаће чврст престо довека.
15Прут и прекор дају мудрост, а распуштено дете срамоти мајку своју.
16Кад се множе зликовци, множи се и грех, али праведници гледају пропаст њихову.
17Прекори сина свога, и смириће те, пружиће радост души твојој.
18Кад нема објаве, народ се разузда, а благо оном ко чува закон.
19Слуга се не поправља само речима јер, иако разуме, не слуша.
20Јеси ли видео човека нагла у говору? И безумник има више наде него он.
21Слуга који је мажен од детињства касније постаје непослушан.
22Гневљив човек замеће свађу и напрасит направи много грехова.
23Охолост понизи човека, а смирен духом славу добија.
24Ко иде с крадљивцем, штети души својој, чује проклињање, а не открива.
25Страх човеку поставља замку, а покривен је ко се у Господа узда.
26Многи траже лице владара, али Господ суди човеку.
27Праведницима је мрзак искварен човек, а зликовцу онај ко право ходи.