1Немој завидети опаким људима и немој желети да будеш с њима.
2О насиљу мисли срце њихово и о злу говоре усне њихове.
3Мудрошћу се зида кућа и утврђује се разборитошћу.
4Знањем се пуне одаје, свакаквим благом драгоценим и финим.
5Мудар човек је јак и разуман човек пун је снаге.
6Мудрим мерама се ратује, а избављење је у бројним саветницима.
7Безумном је недостижна мудрост, зато на саветовању не отвара уста своја.
8Онога ко мисли о злу називају сплеткарошем.
9Размишљање безумника је грешно и подсмевач је људима одвратан.
10Слабљење у дан несреће – слаба снага.
11Избављај оне које у смрт воде, спасавај оне које на губилиште воде.
12Ако кажеш: „Гле, то нисмо знали!”, зар то не зна онај који срца мери, ко чува душу твоју и који свакоме плаћа по делима његовим?
13Једи мед, сине мој, јер је здрав, и саће је слатко непцу твоме.
14Знај да је таква и мудрост души твојој. Ако је нађеш, имаћеш будућност и надање твоје неће пропасти.
15Зликовче, не вребај стан праведника и не растурај боравиште његово.
16Ако праведник седам пута падне, устаће, а зликовци у злу пропадају.
17Немој се радовати кад падне непријатељ твој, и кад посрне, нека не игра срце твоје
18да не би видео Господ. Не би му било мило и одвратио би гнев свој од њега.
19Немој се љутити због злочинаца, ни завидети зликовцима.
20Злочинац нема будућност и зликовцу ће се светиљка угасити.
21Бој се Господа и цара, сине мој, и не мешај се с бунтовницима.
22Одједном ће несрећа наићи и ко зна када ће пропасти.
23Ово је од мудраца: Не гледај на суду ко је ко.
24Онај који зликовцу каже: „У праву си”, мрзак је народима и проклињу га племена.
25Они који их прекоревају, задовољни су, и долази на њих обилан благослов.
26Ко поштено одговара, као да у уста љуби.
27Заврши у пољу посао свој и уреди њиву, а онда можеш кућу да зидаш.
28Не сведочи лажно на ближњега свога и не варај устима својим.
29Немој да кажеш: „Како је он мени учинио, тако ћу и ја њему. Сваком ћу учинити према делу његовом.”
30Пролазио сам поред поља лењог човека и кроз виноград безумника.
31И, гле, све је било зарасло у трње, све је коров прекрио и разваљена ограда камена.
32Видех то и сачувах у срцу свом, осмотрих и примих поуку:
33„Док мало одспаваш, док мало одремаш, док склопиш руке за починак,
34доћи ће као скитница сиромаштво твоје, и оскудица као наоружан човек.”