1Бољи је сиромах који безазлено иде него безумник опаких усана.
2Немање знања није за душу добро, и ко је пребрз, спотиче се.
3Безумље човеку квари пут, а на Господа се гневи срце његово!
4Богатство доноси много пријатеља, а сиромаха оставља и пријатељ његов.
5Лажан сведок неће без казне проћи, и ко лаж шири, неће побећи.
6Многи хвале моћне и свако је пријатељ човеку дарежљивом.
7Сиромаха мрзе и сва браћа његова, а још више се удаљују пријатељи његови. Он тражи речи, али их не налази.
8Срце разумно воли душу своју, и ко разум чува, срећу налази.
9Сведок лажан не пролази без казне, и ко лаж шири, пропашће.
10Не приличи безумном благостање, а још мање слуги да влада над угледним.
11Мудрост задржава човека од гнева и част му је да пређе преко увреде.
12Срџба царева је као рика младих лама, а милост његова је као роса за биље.
13Безуман син је несрећа оцу, а свађе женине као стално прокишњавање.
14Кућа и имање се наслеђују од предака, а од Господа је жена разумна.
15Лењост доноси дубок сан, а гладоваће душа немарна.
16Ко заповести чува, душу своју чува, а ко не пази на путеве своје, умреће.
17Милостив према сиромаху – позајмљује Господу, који ће му вратити за доброчинство своје.
18Прекоревај сина свога док још има наде, али не помишљај да га усмртиш.
19Јаростан добија казну, а ако му опростиш, учиниће још горе.
20Слушај савет и примај поуку да касније мудар будеш.
21Много је намера у срцу човека, али шта Господ науми, то и буде.
22Врлина човекова је у љубазности његовој и бољи је сиромах него лажов.
23Страх Господњи води животу, и ко га има, не сналази га зло.
24Ленштина замочи руку у зделу, али је ни устима не приноси.
25Ударен подсмевач умудрује неразумног, а прекор разумном доноси знање.
26Ко злоставља оца и прогони мајку, тај је син срамотан и искварен.
27Немој, сине мој, да слушаш савете који те од речи знања удаљују.
28Сведок лажан исмева правду и уста зликоваца гурају неправду.
29Подсмевачима су припремљене пресуде и ударци за леђа безумника.