Proverbs 17
1 Бољи је комад сувог хлеба с миром него кућа пуна меса са свађом.
2 Разуман слуга влада над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а Господ срца иситује.
4 Зликовац пази на усне лажљиве и лажљивац слуша зле језике.
5 Ко се руга сиромаху, руга се створитељу његовом, и ко се радује несрећи, неће остати некажњен.
6 Унуци су венац старцима, а част синовима очеви њихови.
7 Не приличи безумном узвишена беседа, а још мање угледном усне лажљиве.
8 Поклон је драги камен у очима оног који га даје, куд год се окрене, успева.
9 Ко прикрива преступ, тражи љубав, а ко разглашава, раставља пријатеље.
10 Укор тишти разумног више него неразумног сто удараца.
11 Зликовац само зло тражи, али се на њега шаље окрутан гласник.
12 Боље је да човека сретне медведица којој су одузели младунце него безумник у лудости својој.
13 Ко враћа зло за добро, њему се неће одмаћи зло од куће његове.
14 Почети свађу значи подићи брану. Зато прекини пре него што се започне.
15 Ко оправда зликовца и ко осуди невиног, обојица су мрски Господу.
16 Шта ће новац у руци безумника? Да купи мудрост? Па он је без разума!
17 Пријатељ воли у свако доба, а у невољи и брат постаје.
18 Неразуман је човек који јемчи и који обећава пред ближњима.
19 Ко воли свађу, грех воли, и ко уздиже врата своја, пропаст тражи.
20 Коме је срце зло, не налази добро, и коме је језик лажљив, у невољу запада.
21 Ко роди безумног, бригу има, а не радује се ни отац будале.
22 Срце весело је као лек, а дух потиштен кости суши.
23 Зликовац прима поклон тајно да искрене стазе правде.
24 Разуман има мудрост пред собом, а очи безумника лутају до краја земље.
25 Жалост је оцу син безуман и туга родитељки његовој.
26 Није добро кажњавати праведника, нити тући угледне.
27 Ко пази на речи своје, познаје знање и мудар је човек мирног духа.
28 И безумник кад ћути изгледа паметан и разуман кад не отвара усне своје.