1Мудра жена гради кућу своју, а луда је разграђује рукама својим.
2Ко ходи исправно, боји се Господа, а презире га ко иде странпутицом.
3У устима безумника је прут охолости, а мудре чувају усне његове.
4Где нема волова, чисте су јасле, а обилна је жетва од снаге бикова.
5Истинит сведок не лаже, а лажан сведок шири лажи.
6Подсмевач тражи, али не налази мудрост, а разуман лако знање налази.
7Удаљи се од човека безумног јер нећеш стећи знање са усана његових.
8Мудрост разумног је то што пази на пут свој, а погрешна је лудост безумног.
9Безумнима је шала – грех, а праведнима – задовољство.
10Срце зна јад душе своје и туђин се не меша у радост његову.
11Дом зликоваца ће пропасти, а шатор праведника ће процветати.
12Некада се човеку чини пут прав, а на крају је пут у смрт.
13И у смеху срце заболи, а после весеља долази туга.
14Путевима својим насићује се срце извитоперено, а избегава их човек добар.
15Неразуман верује свакој речи, а мудар пази на корак свој.
16Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман наваљује без страха.
17Брз на гнев чини безумље, а разуман је стрпљив.
18Неразумни наслеђују безумље, а знање је круна мудрима.
19Зликовци се клањају добрима и злочинци пред вратима праведника.
20Сиромах није омиљен ни пријатељу, а имућни имају много пријатеља.
21Греши ко презире ближњега, а благо оном ко је милостив према убогом.
22Не иду ли странпутицом они који зло смишљају? Милост и истина су са онима који мисле о добру.
23Сваки рад доноси добитак, а празне речи доносе губитак.
24Круна мудрих је богатство њихово, а лудост неразумних остаје лудост.
25Истинит сведок спасава душе, а варалица шири лажи.
26У страху Господњем је велика сигурност и синовима уточиште.
27Страх Господњи је извор живота, он избавља од замки смрти.
28Бројан народ је слава цару, а владару је пропаст кад нема народа.
29Ко је спор на гнев, веома је разуман, а ко је напрасит, показује лудост.
30Живот је телу срце спокојно, а завист је трулеж у костима.
31Ко тлачи убогога, хули на створитеља његовог, а поштује га онај ко је милостив према сиромаху.
32Због своје злоће пропада зликовац, а праведник се и у смрти теши.
33У срцу разумног почива мудрост, а оно што је у безумном, то се и покаже.
34Праведност подиже варваре, а грех је срамота народима.
35Цару је мио слуга разуман, а љути се на неразумног.