Proverbs 14
1 Мудра жена гради кућу своју, а луда је разграђује рукама својим.
2 Ко ходи исправно, боји се Господа, а презире га ко иде странпутицом.
3 У устима безумника је прут охолости, а мудре чувају усне његове.
4 Где нема волова, чисте су јасле, а обилна је жетва од снаге бикова.
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок шири лажи.
6 Подсмевач тражи, али не налази мудрост, а разуман лако знање налази.
7 Удаљи се од човека безумног јер нећеш стећи знање са усана његових.
8 Мудрост разумног је то што пази на пут свој, а погрешна је лудост безумног.
9 Безумнима је шала – грех, а праведнима – задовољство.
10 Срце зна јад душе своје и туђин се не меша у радост његову.
11 Дом зликоваца ће пропасти, а шатор праведника ће процветати.
12 Некада се човеку чини пут прав, а на крају је пут у смрт.
13 И у смеху срце заболи, а после весеља долази туга.
14 Путевима својим насићује се срце извитоперено, а избегава их човек добар.
15 Неразуман верује свакој речи, а мудар пази на корак свој.
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман наваљује без страха.
17 Брз на гнев чини безумље, а разуман је стрпљив.
18 Неразумни наслеђују безумље, а знање је круна мудрима.
19 Зликовци се клањају добрима и злочинци пред вратима праведника.
20 Сиромах није омиљен ни пријатељу, а имућни имају много пријатеља.
21 Греши ко презире ближњега, а благо оном ко је милостив према убогом.
22 Не иду ли странпутицом они који зло смишљају? Милост и истина су са онима који мисле о добру.
23 Сваки рад доноси добитак, а празне речи доносе губитак.
24 Круна мудрих је богатство њихово, а лудост неразумних остаје лудост.
25 Истинит сведок спасава душе, а варалица шири лажи.
26 У страху Господњем је велика сигурност и синовима уточиште.
27 Страх Господњи је извор живота, он избавља од замки смрти.
28 Бројан народ је слава цару, а владару је пропаст кад нема народа.
29 Ко је спор на гнев, веома је разуман, а ко је напрасит, показује лудост.
30 Живот је телу срце спокојно, а завист је трулеж у костима.
31 Ко тлачи убогога, хули на створитеља његовог, а поштује га онај ко је милостив према сиромаху.
32 Због своје злоће пропада зликовац, а праведник се и у смрти теши.
33 У срцу разумног почива мудрост, а оно што је у безумном, то се и покаже.
34 Праведност подиже варваре, а грех је срамота народима.
35 Цару је мио слуга разуман, а љути се на неразумног.