Proverbs 1
1 Изреке Соломона, сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 да би се разумеле мудрост и поука, да се схвате речи разумне,
3 да се прихвате поука, правда, просуђивање и непристрастност.
4 Оне дају разборитост неразумнима, а младићима знање и умешност.
5 Кад мудар чује, он знање увећа и разуман мудрији постаје.
6 Он ће разумети изреке и савете, речи мудрих и загонетке њихове.
7 Почетак је знања страх Господњи, а неразумни презиру мудрост и поуку.
8 Слушај, сине мој, поуку оца свога и не одбацуј савете мајке своје.
9 Они ће ти бити венац красни око главе твоје и огрлица око врата твога.
10 Сине мој, ако би те зликовци молили, немој да пристанеш.
11 Ако они кажу: „Пођи с нама да пролијемо крв, да замку поставимо безазленом.
12 Прогутаћемо их живе као област смрти, целе, као оне који у гроб силазе.
13 Добићемо разне драгоцености, напунићемо куће своје пленом.
14 Бацаћеш коцку с нама, заједничка ће нам бити једна кеса!”
15 Сине мој, не иди с њима на пут и склони ногу своју са стазе њихове.
16 Ка злу хитају ноге њихове и журе да крв пролију.
17 Узалуд је разапета мрежа пред очима свих птица.
18 Они властиту крв вребају, душама својим замку постављају.
19 То долази онима који су лакоми на добитак, то их живота кошта.
20 Мудрост по улицама виче, на тргу пушта глас свој.
21 Она виче у вреви, на вратима градским поуке говори:
22 „Докле ћете, безумни, лудост волети, докле ћете, подсмевачи, ругање волети, докле ћете, неразумни, знање мрзети?
23 Послушајте опомену моју, излићу на вас дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Звала сам вас, а ви сте одбијали, пружала сам руку своју, нико пажњу не обрати.
25 Одбацили сте сваки савет мој и нисте примили прекор мој.
26 Зато ћу се и ја подсмехнути невољи вашој, ругаћу се кад вас несрећа снађе,
27 кад вас обузме страх као невреме и зграби вас пропаст као вихор, кад насрну на вас невоља и мука.
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати, тражиће ме, али ме неће наћи.
29 Они су знање мрзели и страх Господњи нису изабрали.
30 Нису примали савет мој, него су презирали све прекоре моје.
31 Зато ће јести плод путева својих и наситиће се одлука својих.
32 Безумне ће убити одбијање њихово, а неразумне немар њихов.
33 Ко мене слуша боравиће безбрижно, биће миран и неће се зла бојати.”