Numbers 35
1 Господ рече Мојсију говорећи на пољима моавским уз Јордан, према Јерихону:
2 „Заповеди синовима Израиљевим да дају од наследства свога левитима градове у којима ће живети и пашњаке око тих градова.
3 Нека бораве у градовима, а пашњаци нека буду за стада, имања и стоку њихову.
4 Пашњаци око градова које ћете дати левитима нека буду хиљаду лаката око градских зидова.
5 Измерите ван града две хиљаде лаката на истоку, две хиљаде лаката на југу, две хиљаде лаката на западу и две хиљаде лаката на северу. Град нека буде у средини. Толики нека су им пашњаци око градова.
6 Од градова које ћете дати левитима одредите шест градова за уточишта, да се склони онај ко је некога убио. Осим тих градова, даћете им још четрдесет два.
7 Укупно свих градова које ћете дати левитима, с пашњацима, биће четрдесет осам.
8 Од градова које ћете издвојити од синова Израиљевих узмите више од оних који имају више, а мање од оних који имају мало. Свако племе ће, према своме наследству које буде примало, предати градове левитима.”
9 Још рече Господ Мојсију говорећи:
10 „Реци синовима Израиљевим и кажи им: ‘Кад пређете преко Јордана у земљу хананску,
11 изаберите градове који ће бити градови-уточишта. У њих нека се склања онај који некога нехотице убије.
12 Ти градови нека буду уточишта, тако да осветник не убије убицу пре него што овај стане пред суд збора.
13 Тих градова које уступите за уточиште нека буде шест.
14 Одредите три града са оне стране Јордана и три града у земљи хананској. Ти градови нека буду уточишта.
15 Тих шест градова нека буду уточишта и синовима Израиљевим и странцима и дошљацима, да се склони у њих онај ко убије некога нехотице.
16 Међутим, ако тај удари некога гвозденим предметом и убије га, онда је он убица. Убица нека се погуби.
17 Ако удари некога каменом у руци, од чега човек може да погине и тај умре – убица је. Убица нека се погуби.
18 Ако удари некога дрветом у руци, од чега човек може да погине и тај умре – убица је. Убица нека се погуби.
19 Нека убицу убије осветник по крви. Кад га сретне, нека га убије.
20 Ако неко гурне некога из мржње или намерно баци нешто на њега, па тај умре,
21 или ако га из злобе удари руком тако да овај умре, нека се тај који је ударио погуби – убица је. Нека убицу убије осветник по крви кад га сретне.
22 Међутим, ако га је гурнуо случајно, а не из непријатељства, или бацио нешто на њега нехотице,
23 или из непажње бацио на њега камен од кога се може погинути, па онај умре, а није му био непријатељ, нити му је зла желео,
24 тада нека пресуди збор по овим законима између убице и осветника по крви.
25 Збор нека заштити убицу од осветника по крви. Збор нека га врати у град-уточиште у који се био склонио. Онде нека остане док не умре велики свештеник који је био помазан светим уљем.
26 Ако убица изађе ван граница свога уточишта, где се био склонио,
27 па га нађе осветник по крви ван граница његовог уточишта и осветник по крви убије убицу, није крив за крв.
28 Убица мора да остане у граду-уточишту док не умре велики свештеник. После смрти великог свештеника, тај који је убио може да се врати на свој посед.
29 Ово нека су вам одредбе за суђење од колена до колена свуда где будете боравили.
30 Ако неко убије човека, онда ће се смртна казна извршити над њим на основу исказа сведока. Сведочење једног сведока није довољно за смртну казну.
31 Не смете узимати откуп за убицу. Ко је заслужио смрт – нека се погуби.
32 Не смете узимати откуп ни од онога који се склонио у град-уточиште, а хоће да се врати на свој посед пре смрти великог свештеника.
33 Немојте скрнавити земљу у којој живите. Крвопролићем се скрнави земља. Земља се не може очистити ничим осим крвљу онога који је крв пролио.
34 Зато не скрнавите земљу у којој боравите, јер и ја, Господ, боравим међу синовима Израиљевим.’”