Numbers 32
1 Синови Рувимови и синови Гадови имали су веома много стоке. Кад су видели да је земља јазирска и земља галадска добра за стоку,
2 дођоше и рекоше Мојсију, Елеазару, свештенику, и поглаварима збора говорећи:
3 „Атарот, Девон, Јазир, Намра, Есевон, Елеалија, Севама, Навав и Веан,
4 то је земља коју је Господ освојио за збор израиљски. Она је добра за стоку, а слуге твоје имају стоку.”
5 Затим рекоше: „Ако смо нашли милост у твојим очима, нека се та земља да слугама твојим у наследство. Немој нас водити преко Јордана!”
6 Мојсије одговори синовима Гадовим и синовима Рувимовим: „Зар да браћа ваша иду у рат, а ви да останете овде?
7 Зашто слабите дух синова Израиљевих да не пређу у земљу коју им је Господ предао?
8 То су учинили оци ваши кад сам их послао из Кадис-Варније да извиде земљу.
9 Попели су се до долине Есхола, разгледали земљу и ослабили дух синова Израиљевих да не иду у земљу коју им Господ даде.
10 Тада се Господ разгневио и заклео се говорећи:
11 ‘Неће ови људи од двадесет година и више који су изашли из Египта видети земљу за коју сам се заклео Аврааму, Исаку и Јакову, јер ме нису сасвим слушали.’
12 Само су Халев, син Јефонијин, Кенезеј и Исус, син Навинов, били потпуно послушни Господу.
13 Господ се разгневио на Израиља и учинио је да лутају по пустињи четрдесет година, док није помро сав нараштај који је сагрешио Господу.
14 А сада ви, грешни нараштај, долазите на место својих отаца да повећате жестину гнева Господњег на Израиља.
15 Ако одступите од њега, он ће продужити боравак у пустињи, тако да ћете упропастити сав тај народ.”
16 Тада они приђоше к њему и рекоше: „Ми бисмо овде направили само торове за своја стада и градове за своју нејач.
17 Ми сами поћи ћемо са оружјем испред синова Израиљевих док их не доведемо на њихово место. Наша нејач нека остане у утврђеним градовима због становника ове земље.
18 Нећемо се вратити својим кућама док синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.
19 Нећемо узети с њима наследство са оне стране Јордана и даље ако нам припадне наследство са ове стране Јордана, на истоку.”
20 Тада им Мојсије рече: „Ако тако урадите, ако пођете пред Господом у бој,
21 ако сви наоружани пређете Јордан пред Господом док не отера испред себе непријатеље своје,
22 онда се вратите кад земља буде покорена Господу. Тако се нећете огрешити ни о Господа, ни о Израиљ. Тада ће земља припасти вама у наследство, пред Господом.
23 Ако не учините тако, ево, сагрешићете Господу и знајте да ће вас стићи казна за ваш грех.
24 Сазидајте градове за нејач своју и торове за стоку своју, али учините оно што сте обећали!”
25 Синови Гадови и синови Рувимови одговорише Мојсију говорећи: „Слуге твоје ће учинити како господар наш налаже.
26 Наша деца и жене, наша стада и сва стока овде ће остати, у градовима галадским.
27 Слуге твоје способне за бој ићи ће пред Господом у бој, како господар наш налаже.”
28 Тада Мојсије за њих изда налог Елеазару, свештенику, и Исусу, сину Навиновом, и поглаварима племена синова Израиљевих.
29 Мојсије им рече: „Ако синови Гадови и синови Рувимови, који носе оружје, пређу с вама преко Јордана да се боре пред Господом и кад вам земља буде покорена, онда им дајте у наследство земљу галадску!
30 Међутим, ако не пређу наоружани с вама, онда нека добију наследство међу вама у земљи хананској.”
31 Тада одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: „Како је Господ заповедио слугама твојим, тако ћемо учинити!
32 Ми ћемо под оружјем прећи пред Господом у земљу хананску, али нека наше наследство буде са ове стране Јордана!”
33 Тако даде Мојсије синовима Гадовим, синовима Рувимовим и половини племена Манасијиног, сина Јосифовог, царство Сиона, цара аморејског, и царство Ога, цара васанског, земљу и градове до граница околних земаља.
34 Синови Гадови сазидаше Девон, Атарот и Ароир,
35 Атрот-Софан, Јазир, Јогвеју,
36 Вет-Нимру и Вет-Аран, утврђене градове и торове за стоку.
37 Синови Рувимови саградише Есевон, Елеалију, Киријатаим,
38 Навон и Велмсен, променивши им имена, и Сивму. Променили су имена градовима које су сазидали.
39 Синови Махира, сина Манасијиног, одоше у Галад, освојише га и протераше Аморејце који су били онде.
40 Мојсије даде Галад Махиру, сину Манасијином, који се тамо настани.
41 Јаир, син Манасијин, отиде, освоји њихова села и прозва их Села Јаирова.
42 Такође, и Навав отиде и заузе Кенат са селима његовим и прозва га Навав, по свом имену.