Numbers 21
1 Кад чу цар Арада, Хананац, који је живео у Негеву, да Израиљ иде путем атаримским, нападе Израиљце и неколико их зароби.
2 Тада се Израиљ заветова Господу рекавши: „Ако нам даш овај народ у руке, потпуно ћу уништити градове њихове.”
3 Господ услиши глас Израиљев и даде му Хананце. Он затре њих и градове њихове и прозва то место Орма.
4 Затим пођоше од горе Ор према Црвеном мору, заобилазећи земљу едомску. Народу досади путовање.
5 Почеше гунђати на Бога и на Мојсија: „Зашто нас изведосте из Египта да помремо у овој пустињи? Овде нема ни хлеба ни воде! Ово бедно јело нам се већ згадило!”
6 Тада Господ посла на народ змије отровне, које их уједаше, тако да помре мноштво народа у Израиљу.
7 Онда народ дође ка Мојсију и рекоше: „Сагрешисмо што смо викали против Господа и против тебе! Помоли се Господу да уклони змије од нас!” Мојсије се помоли за народ.
8 Господ рече Мојсију: „Начини змију отровницу и причврсти је на мотку. Кога уједе змија, нека погледа на њу, па ће остати жив!”
9 Тада Мојсије начини змију од бронзе и причврсти је на мотку. Кога год је ујела змија, погледао би на змију од бронзе и оздрављао је.
10 Потом пођоше синови Израиљеви и стадоше у Овоту.
11 Из Овота отидоше и стадоше у брдима аваримским у пустињи, наспрам Моавске, са истока.
12 Одатле отидоше и стадоше у долини Зареда.
13 Оданде кренуше и зауставише се са оне стране Арнона, који је у пустињи, где он извире у земљи аморејској. Арнон је, наиме, граница моавска, између Моаваца и Аморејаца.
14 Зато се каже у Књизи ратова Господњих: „Вајев у Суфи и потоци арнонски,
15 долине које допиру до Ара и наслањају се на границу моавску.”
16 Оданде дођоше у Вир. То је студенац за који је Господ рекао Мојсију: „Скупи народ и даћу им воде!”
17 Тада запева Израиљ ову песму: „Устај, студенче! Певајте о њему!
18 Студенче, тебе су копали кнезови, издубили поглавари народни жезлом и палицама својим!” Из пустиње отидоше у Мантанаил.
19 Из Мантанаила у Надил, а из Надила у Вамот.
20 Из Вамота у долину моавску, према врху Фазга, који се издиже над пустињом.
21 Тада Израиљ упути посланике Сиону, цару аморејском, који рекоше:
22 „Пусти ме да прођем кроз твоју земљу. Нећемо свраћати ни у поље ни у виноград, нити ћемо пити воде из студенаца. Ићи ћемо царским путем док не прођемо твоју област.”
23 Међутим, Сион не даде Израиљу да прође кроз земљу његову. Сабра сав свој народ и изађе пред Израиља у пустињу. Кад дође у Јасу, сукоби се са Израиљем.
24 Међутим, Израиљ га потуче оштрим мачем и освоји земљу његову од Арнона преко Јавока, до синова Амонових. Аз је био на граници синова Амонових.
25 Израиљ узе све оне градове и насели се у свим тим градовима аморејским, у Есевону и свим његовим насељима.
26 Есевон је био град Сиона, цара аморејског. Он је ратовао против ранијег моавскога цара и узео му сву земљу до Арнона.
27 Зато песник пева: „Дођите у Есевон, да се сагради и утврди град Сионов!
28 Из Есевона сукну огањ, пламен из града Сионовог и спали Ар моавски и уништи висине арнонске.
29 Тешко теби, Моаве, пропао си, народе Хамосов! Од синова учини бегунце, а од кћери робиње Сиону, цару аморејском.
30 Устрелили смо их! Пропаде Есевон до Дибона! Уништисмо их до Нофе, која допире до Медеве!”
31 Тако се Израиљ настани у земљи аморејској.
32 Мојсије посла да извиде Јазир. Узеше насеља око њега и растераше Аморејце који су били онде.
33 Потом се окренуше и пођоше у Васан. Тада пред њих изађе Ог, цар васански, са свим својим народом, у бој код Едраина.
34 Господ рече Мојсију: „Не бој га се јер ћу га предати у твоје руке са свим народом његовим и земљом његовом. Учини с њим онако како си учинио Сиону, цару аморејском, који је живео у Есевону.”
35 Тада потукоше њега и синове његове и сав народ његов, да не остаде ниједан. Тако освојише земљу његову.