Numbers 17
1 Потом рече Господ Мојсију говорећи:
2 „Кажи Елеазару, сину свештеника Арона, нека покупи кадионице са згаришта јер су посвећене. Пепео нека разаспе подаље.
3 Кадионице оних грешника који су због греха страдали нека се претопе у плочице за окивање жртвеника. Оне су донете пред Господа, па су тако посвећене. Нека буду опомена синовима Израиљевим.”
4 Тада узе Елеазар бронзане кадионице које су донели они који изгореше. Претопише их за окивање жртвеника.
5 То је подсећање синовима Израиљевим да нико стран, који није од Ароновог потомства, не сме да приступи да кади пред Господом да му не би било као Кореју и његовој дружини, као што је Господ преко Мојсија рекао.
6 Сутрадан је сав збор синова Израиљевих гунђао на Мојсија и Арона и говорио: „Побисте народ Господњи!”
7 Док је збор прилазио Мојсију и Арону, погледаше према шатору састанка и, гле, облак га прекри и показа се слава Господња.
8 Тада Мојсије и Арон дођоше пред шатор састанка.
9 Господ рече Мојсију говорећи:
10 „Удаљите се од тога збора да га одмах сатрем!” Они падоше ничице.
11 Затим Мојсије рече Арону: „Узми кадионицу, стави у њу жар са жртвеника и тамјан. Брзо носи у збор да га очистиш. Гнев Господњи је изашао и помор је почео!”
12 Арон узе шта му је Мојсије рекао и пожури у збор и, гле, помор је био почео у народу. Он окади и очисти народ.
13 Затим стаде између мртвих и живих и помор престаде.
14 Мртвих од помора је било четрнаест хиљада и седам стотина, осим оних који су погинули због Кореја.
15 Арон се врати Мојсију на врата састанка и помор престаде.
16 Потом рече Господ Мојсију говорећи:
17 „Кажи синовима Израиљевим и узми од њих по једну палицу из свакога племена, дванаест палица од поглавара домова отачких. Напиши на палицама име свакога од њих.
18 Пошто је по једна палица за свакога поглавара племена, име Ароново испиши на Левијевој палици.
19 Затим их остави у шатор састанка пред ковчегом, где се састајем с вама.
20 Палица онога кога изаберем процветаће! Тако ћу ућуткати пред собом гунђање синова Израиљевих које вама упућују.”
21 Кад је Мојсије то рекао синовима Израиљевим, предадоше му сви поглавари њихови своје палице, дванаест за свако племе. Међу њиховим палицама била је и Аронова.
22 Мојсије стави палице у шатор састанка, пред Господа.
23 Сутрадан дође Мојсије у шатор састанка и, гле, палица Аронова из племена Левијевог беше процветала! Напупила је, процветала и бадеми сазрели!
24 Тада Мојсије изнесе палице пред Господом синовима Израиљевим. Они их разгледаше и сваки узе своју палицу.
25 Тада рече Господ Мојсију: „Донеси опет палицу Аронову пред ковчег. Нека се чува као знак непокорнима, да прекинеш њихово гунђање против мене да не би изгинули.”
26 Мојсије учини тако. Како му Господ заповеди, тако учини.
27 Тада рекоше синови Израиљеви Мојсију говорећи: „Изгибосмо! Пропадосмо! Сви пропадосмо!
28 Ко год приђе пребивалишту Господњем, гине! Зар ћемо сви изгинути?”