Numbers 14
1 Тада заграја сав збор и поче викати. Ту ноћ је народ плакао.
2 Сви синови Израиљеви гунђали су против Мојсија и Арона. Сав збор рече: „Ех, да смо помрли у земљи египатској! Или да смо помрли у овој пустињи!
3 Зашто нас Господ води у ту земљу? Да изгинемо од мача? Да жене наше и деца постану робље? Зар нам није боље да се вратимо у Египат?”
4 Рекоше један другом: „Поставимо себи вођу и вратимо се у Египат!”
5 Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред целим збором синова Израиљевих.
6 Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин, који су били у извиђању земље, раздераше хаљине своје.
7 Затим рекоше целом збору израиљском говорећи: „Земља коју смо прошли да је извидимо веома је, веома добра земља!
8 Ако нам је Господ милостив, одвешће нас у ту земљу и даће нам је! То је земља у којој теку млеко и мед!
9 Само немојте да се буните против Господа! Не бојте се народа оне земље! Можемо их појести! Они су без заштите, а с нама је Господ! Не бојте се њих!”
10 Сав збор хтеде да их каменује. Тада се појави слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору састанка.
11 Господ рече Мојсију: „Докле ће ме тај народ презирати? Докле ми неће веровати и поред свих чуда која сам учинио пред њим?
12 Ударићу га кугом и истребићу га. Од тебе ћу учинити народ већи и јачи од овога!”
13 Онда Мојсије рече Господу: „Чуће то Египћани, од којих си својом силом извео овај народ.
14 Казаће то становницима ове земље. Они су чули да Ти, Господе, пребиваш у овом народу, коме се показујеш лицем у лице. Твој облак стоји над њима да дању идеш пред њима у стубу облака, а ноћу у огњеном стубу.
15 Ако побијеш овај народ као једнога човека, рећи ће народи који су чули о Теби и казаће:
16 ‘Господ није могао да доведе тај народ у земљу коју му је заклетвом обећао! Зато их је побио у пустињи!’
17 Зато нека се сила, Господе мој, покаже као што си рекао кад си говорио:
18 ‘Господ је спор на гнев и обилује милошћу. Опрашта кривицу и грех. Међутим, кривца не оправдава, већ због греха отаца кажњава синове до трећега и четвртога колена.
19 Опрости народу овом грех његов по великој милости својој, као што си праштао народу овом од Египта довде!’”
20 Господ одговори: „Праштам, као што си замолио.
21 Међутим, тако жив био ја и тако сва земља била пуна славе Господње,
22 ниједан од оних људи који су видели славу моју и чуда која сам учинио у Египту и у пустињи, па су ме десет пута искушавали и нису слушали глас мој,
23 неће видети земљу коју сам заклетвом обећао оцима њиховим. Неће је видети нико од оних који ме презреше.
24 Слугу свога Халева, који је другога духа и сасвим био уз мене, њега ћу довести у земљу у коју је ишао и потомци његови ће је поседовати.
25 Амаличани и Хананци живе у долини. Зато се сутра вратите и пођите у пустињу према Црвеном мору.”
26 Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:
27 „Докле ће тај зли збор гунђати против мене? Чуо сам гунђање синова Израиљевих против мене.
28 Реци им: Господ каже: ‘Тако жив био ја, онако како сте говорили у моје уши, тако ћу вам и учинити.
29 У овој пустињи ће попадати ваша мртва тела. Сви ви који сте пребројани у попису, од двадесет година и више, а гунђали сте против мене,
30 нећете ући у земљу за коју сам се заклео да ћете је настанити, осим Халева, сина Јефонијиног, и Исуса, сина Навиновог.
31 Децу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу увести. Они ће упознати земљу коју сте ви презрели.
32 Ваша мртва тела попадаће у пустињи.
33 Синови ваши биће пастири у пустињи четрдесет година. Трпеће због вашег отпадништва док тела ваша не пропадну у пустињи.
34 Према броју дана колико сте извиђали земљу, четрдесет дана, испаштаћете четрдесет година, једну годину за један дан. Схватићете шта значи мене одбацити!’
35 Ја, Господ, рекох. Тако ћу поступити са овим злим збором који се заверио против мене. У овој пустињи ће пропасти и помрети.”
36 Људи које је Мојсије послао да извиде земљу, који су, кад су се вратили, подбунили збор да виче на њега и донели лоше вести,
37 ти људи који су лоше говорили о земљи погибоше пред Господом.
38 Само Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин, остадоше живи од оних људи који су извиђали земљу.
39 Кад Мојсије каза ове речи синовима Израиљевим, народ се веома растужи.
40 Сутрадан поранише и пођоше да се пењу на врх горе говорећи: „Ево идемо на место о коме је Господ говорио јер сагрешисмо.”
41 Мојсије им рече: „Зашто преступате заповест Господњу? Нећете успети!
42 Не идите горе јер Господ није међу вама. Потући ће вас ваши непријатељи!
43 Пред вама стоје Амаличани и Хананци. Пашћете од мача јер сте одбацили Господа и Господ неће бити с вама!”
44 Они, ипак, пођоше на врх горе. Ковчег сведочанства Господњега и Мојсије нису напуштали место.
45 Тада сиђоше Амаличани и Хананци који су живели на оној гори, разбише их и одбацише све до Орме.