1Марија и Арон почеше грдити Мојсија због жене Етиопљанке којом се оженио. Наиме, он се оженио женом Етиопљанком.
2Они рекоше: „Зар је Господ говорио само преко Мојсија? Зар није говорио и с нама?” Господ чу то.
3Мојсије је био смеран, смернији од свих људи на земљи.
4Господ одмах рече Мојсију, Арону и Марији: „Дођите вас троје у шатор састанка.” Њих троје одоше.
5Господ сиђе у стубу од облака и стаде на врата шатора. Позва Арона и Марију и они дођоше.
6Тада рече: „Чујте речи моје! Кад је пророк међу вама, ја, Господ, јављаћу му се у виђењу, говорићу му у сну.
7Није тако са слугом мојим Мојсијем. Највернији је од свих у кући мојој.
8Из уста у уста њему говорим, отворено, а не нејасно. Он може да гледа појаву Господњу. Како се нисте бојали да грдите Мојсија, слугу мога?”
9Господ се разгневи на њих и оде.
10Облак се подиже над шатором, а гле, Марија постаде губава, бела као снег! Арон се окрену ка Марији и виде да је губава.
11Тада рече Арон Мојсију: „Господару мој, не стављај на нас грех јер смо лудо чинили и згрешили.
12Немој да она буде као мртво дете коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје!”
13Мојсије завапи Господу говорећи: „Боже, молим ти се, исцели је!”
14Господ одговори Мојсију: „Да јој је отац њен пљунуо у лице, зар се не би стидела седам дана? Нека буде издвојена ван боравишта седам дана, а после је примите.”
15Тако је Марија била издвојена ван боравишта седам дана. Народ није полазио док Марија није била примљена.
16После тога народ пође из Асирота и стаде у Фаранској пустињи.