Numbers 10
1 Још рече Господ Мојсију говорећи:
2 „Начини себи две трубе. Направи их од кованога сребра. Њима ћеш сазивати збор и заповедати полазак народа.
3 Кад обе затрубе, нека сав збор дође к теби на врата шатора састанка.
4 Кад затруби једна, нека к теби дођу поглавари, заповедници над хиљадом.
5 Ако затрубе гласно, нека крену они који су према истоку.
6 Кад затрубите два пута гласно, нека крену они који су на југу. Нека трубе гласно кад се полази.
7 Ако треба да се сазове збор, трубите обично, а не гласно.
8 Нека дувају у трубе свештеници, синови Аронови. То нека је стални закон за вас и потомке ваше.
9 Кад у својој земљи пођете у рат против непријатеља који вас нападне, дувајте у трубе гласно. Господ, Бог ваш, сетиће се вас и спашће вас од непријатеља ваших.
10 Дувајте у трубе и у дана весеља својих, празника својих, младога месеца, кад приносите жртве паљенице и жртве захвалнице. Нека вам то буде спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ, Бог ваш.”
11 Двадесетог дана другога месеца друге године подиже се облак изнад пребивалишта сведочанства.
12 Тада пођоше синови Израиљеви својим редом из Синајске пустиње. Облак се заустави у Фаранској пустињи.
13 Тако пођоше први пут, као што Господ заповеди преко Мојсија.
14 Прва је кренула застава војске синова Јудиних по својим четама. Над њиховом војском био је Насон, син Аминадавов.
15 Над војском племена синова Израиљевих био је Натанаило, син Согаров.
16 Над војском племена синова Завулонових био је Елијав, син Хелонов.
17 Затим, пошто су сложили пребивалиште, пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви, који су носили пребивалиште.
18 Потом пође застава војске синова Рувимових по четама својим. Над њиховом војском био је Елисур, син Седијуров.
19 Над војском племена синова Симеунових био је Саламило, син Сурисадајев.
20 Над војском племена синова Гадових био је Елифас, син Рагуилов.
21 Затим, пођоше синови Катови носећи светињу да би подигли пребивалиште док остали стигну.
22 Потом пође застава војске синова Јефремових по четама својим. Над војском њиховом био је Елисама, син Емијудов.
23 Над војском племена синова Манасијиних био је Гамалило, син Фадасуров.
24 Над војском племена синова Венијаминових био је Авидан, син Гадеонијев.
25 Последња пође застава војске синова Данових по четама својим као заштита свих племена. Над војском њиховом био је Ахијезер, син Амисадајев.
26 Над војском племена синова Асирових био је Фагаило, син Ехранов.
27 Над војском племена синова Нефталимових био је Ахиреј, син Енанов.
28 Тим редом су пошли синови Израиљеви по четама својим и тако су ишли.
29 Потом рече Мојсије Јоваву, сину свога таста Рагуила Мадијанца: „Ми идемо на место за које нам је Господ рекао: ‘Вама ћу га дати!’ Хајде с нама, добро ћемо ти чинити јер је Господ обећао добро Израиљу.”
30 Он му одговори: „Нећу ићи с вама! Ићи ћу у земљу своју и род свој.”
31 Мојсије му рече: „Немој да нас остављаш! Ти знаш места у пустињи где можемо да боравимо. Ти си – наше очи!
32 Ако пођеш с нама, добра која нам Господ даје даћемо и теби!”
33 Тада пођоше од горе Господње и ишли су три дана. Ковчег сведочанства Господњег ишао је пред њима три дана да би нашли место одмора.
34 Облак Господњи је био над њима дању кад су полазили с боравишта.
35 Кад је полазио ковчег, Мојсије је говорио: „Устани, Господе! Нека се растуре непријатељи Твоји и нека беже од лица Твога они који Те мрзе!”
36 Кад се заустављао, говорио је: „Врати се, Господе, мноштву хиљада Израиљевих!”