Nehemiah 5
1 Тада се подиже велика вика људи и жена против браће њихове Јудејаца.
2 Наиме, неки су говорили: „Нас, синова наших и кћери наших има много. Хајде да набавимо жита да једемо и да преживимо.”
3 Други су говорили: „Ми смо заложили поља своја, винограде своје и куће своје да бисмо добили жито у овој глади.”
4 Неки су говорили: „Морали смо да позајмимо новац за царски порез на поља своја и винограде.
5 Тело наше је као тело браће наше, синови наши као синови њихови, а ми треба да дамо синове своје и кћери своје у ропство. Неке наше кћери већ су робиње, а ми смо немоћни јер поља наша и винограде наше држе други.”
6 Ја се веома разљутих кад чух вику њихову и те њихове речи.
7 Одлучио сам да прекорим старешине и поглаваре, па им рекох: „Сви ви сте оптеретили браћу своју!” Тада сазвах због њих велики збор.
8 Потом им рекох: „Ми смо, колико смо могли, откупили браћу своју, Јудејце који су били продани варварима. Ви сада продајете браћу своју, и то нама, да бисмо их откупили!” Они ућуташе и не проговорише ништа.
9 Ја наставих: „Није добро то што радите. Зар не треба да идете у страху од Бога нашег, да нам се не би ругали непријатељи наши?
10 И ја, и браћа моја, и слуге моје давали смо им новац и жито, али смо им дуг опростили.
11 Вратите им и ви, још данас, поља њихова, винограде, маслињаке и куће њихове и опростите им камату на новац, жито, вино и уље коју сте им наметнули.”
12 Тада они одговорише: „Вратићемо то и нећемо више ништа тражити од њих. Учинићемо као што си рекао.” Потом позвах свештенике и заклех их да ће учинити као што су обећали.
13 Тада истресох свој огртач и рекох: „Овако нека истресе Бог сваког из куће његове и имања ко не одржи обећање своје! Тако нека се истресе и испразни!” Сав збор повика: „Нека буде тако!” Хвалили су Господа и народ учини као што је договорено.
14 Од дана кад ми је цар одредио да будем управитељ у земљи Јудиној, од двадесете године до тридесет друге године владавине цара Артаксеркса, дванаест година, ја с браћом својом нисам јео управитељску храну.
15 Ранији управитељи, моји претходници, глобили су народ. Осим четрдесет сикала сребра, узимали су од њега хлеба и вина, а и слуге њихове заповедале су народу. Ја тако нисам чинио јер сам се Бога бојао.
16 Чак сам радио и послове око грађења зида и нисам купио ниједну њиву. Сви моји момци били су онде окупљени на послу.
17 За мојим столом јели су Јудејци и управитељи који су долазили из околних народа. Било их је сто педесет.
18 Сваког дана су се припремали једно говече, шест оваца изабраних и перад, све о мом трошку. Сваких десет дана служила су се обилно разна вина. И опет нисам тражио управитељску храну јер је народ радио напорно.
19 Сети ме се, Боже мој, по добру које сам чинио народу овом!