Nehemiah 13
1 У оно време читала се Мојсијева књига народу. У њој се нађе написано да Амонац и Моавац не улазе у сабор Божји довека
2 јер нису били изашли пред синове Израиљеве с хлебом и водом, него су унајмили Валама против њих да их прокуне. Међутим, Бог наш обрати ону клетву у благослов.
3 Кад су чули тај закон, издвојили су из Израиља све странце.
4 Пре тога свештеник Елијасив, који је надгледао складишта храма Бога нашег, спријатељи се с Товијом.
5 Он му уреди пространу одају у којој су се раније остављали приноси, тамјан, посуде, десетак од жита, вина и уља. То је било намењено левитима, певачима и вратарима и приноси за свештенике.
6 Кад се то дешавало, нисам био у Јерусалиму јер сам се био вратио тридесет друге године цара Артаксеркса цару вавилонском. После извесног времена измолио сам цара
7 да дођем у Јерусалим. Тад сам видео зло које је учинио Елијасив што је дао Товији просторије у предворју храма Божјег.
8 То ме је јако разљутило. Избацио сам из одаје напоље све Товијине ствари.
9 Тад заповедих да се одаје очисте и унесох у њих посуде храма Божјег, приносе и тамјан.
10 Дознао сам и да се левитима нису давали њихови делови. И левити и певачи, који су морали да служе, разишли су се на своја поља.
11 Прекорио сам старешине и упитао их: „Зашто је запуштен храм Божји?” Сакупио сам их поново и поставио на своја места.
12 Сви Јудејци доносили су десетке од жита, вина и уља у складишта.
13 Поставио сам надзорнике у складиштима: свештеника Селемију и писца Садока, а од левита Федају и уз њих Анана, сина Захура, сина Матанијина, јер су их сматрали поштеним. Они су били дужни да деле браћи својој.
14 Сети ме се, Боже мој, због тога и немој да избришеш моја добра дела храму Бога свога и служењу у њему.
15 У то време сам видео у Јудеји да газе у кацама у суботу, неке снопове натоварене на магарце, вино, грожђе, смокве и свакојаку робу и носе у Јерусалим у суботу. Прекорио сам их да тог дана не продају робу.
16 Тирци који су живели у Јерусалиму доносили су рибу и свакојаку робу и продавали у суботу синовима Јудиним.
17 Зато сам прекорио старешине јудејске и рекох им: „Зашто чините такво зло и скрнавите суботу?
18 Зар нису то чинили и очеви ваши, па је Бог наш пустио ово зло на нас и на овај град? Ви умножавате гнев над Израиљем кад скрнавите суботу!”
19 Тад сам заповедио да се уочи суботе, кад падне мрак на врата јерусалимска, затворе крила њихова. Заповедио сам да се отворе после суботе. Поставио сам неколико момака својих на врата да се не би уносио никакав товар у суботу.
20 Једном или два пута преноћили су трговци и продавци разне робе пред Јерусалимом.
21 Опоменуо сам их и рекао сам им: „Зашто ноћите пред зидом? Ако још једном то учините, дићи ћу руку на вас!” Од тада нису долазили у суботу.
22 Потом заповедих левитима да се очисте и да дођу да чувају врата како би се празновала субота. И због тога ме се сети, Боже мој! Смилуј ми се по великом милосрђу свом!
23 У то време сам приметио да су се Јудејци оженили Азоћанкама, Амонкама и Моавкама.
24 Половина њихове деце говорила су азотским или другим језиком. Нису умела да говоре јудејски.
25 Грдио сам их, проклињао, а неке сам истукао и почупао. Заклињао сам их Богом: „Немојте да дајете кћери своје синовима њиховим и немојте да узимате кћери њихове за синове своје или за себе.
26 Зар није тако сагрешио Соломон, цар Израиљев? Међу свим варварима није било цара равна њему. Бог га је поставио за цара целом Израиљу. Међутим, наведоше га на грех жене странкиње.
27 Зар треба да слушамо како чините велико зло и грешите Богу нашем кад узимате жене странкиње?”
28 Један од синова првосвештеника Јојаде, сина Елијасивовог, био је зет Санавалату Ороњанину, којег сам био отерао од себе.
29 Помени их, Боже мој, зато што су оскрнавили свештенство и завет свештенички и левитски.
30 Тако сам их очистио од свега туђег и опет сам успоставио службе свештеника и левита сваком посебно
31 и да се доносе дрва у своје време и првине. Сети се, Боже мој, мога добра!