1А кад сиђе с горе, пође за њим многи народ.
2И, гле, губавац приступи и клањаше му се говорећи: „Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити.”
3И пруживши руку, дотаче га говорећи: „Хоћу, буди чист.”
4И одмах се очисти његова губа. И рече му Исус: „Гледај да никоме не кажеш, него иди, покажи се свештенику и принеси дар који заповеди Мојсије – за сведочанство њима.”
5А кад уђе у Кафарнаум, приђе му један капетан молећи га и говорећи:
6„Господе, слуга мој лежи одузет код куће и мучи се страшно.”
7И рече му: „Ја ћу доћи и излечићу га.”
8А капетан одговори и рече: „Господе, нисам достојан да уђеш под мој кров, него само реци једну реч и оздравиће мој слуга.
9Јер и ја сам човек од власти, имам под собом војнике, па кажем овоме: ‘Иди’, и иде, и другоме: ‘Дођи’, и долази, и слуги своме: ‘Учини то’, и учини.”
10А Исус, чувши то, задиви се и рече онима који су га пратили: „Заиста вам кажем, ни у кога у Израиљу не нађох толике вере.
11А кажем вам да ће доћи многи са истока и запада и сести за сто са Авраамом и Исаком и Јаковом у царству небеском,
12а синови царства биће избачени у крајњу таму; онде ће бити плач и шкргут зуба.”
13И рече Исус капетану: „Иди, нека ти буде како си веровао.” И би излечен слуга у онај час.
14И кад дође Исус у Петрову кућу, виде његову ташту где лежи у грозници.
15И дотаче јој руку, и остави је грозница, те уста и служаше му.
16А кад наста вече, принеше му многе бесомучне – и изгна духове речју и излечи све болеснике,
17да се испуни што је рекао пророк Исаија: „Он узе наше слабости и понесе болести.”
18А кад Исус виде многи народ око себе, заповеди да се отплови на другу страну.
19И приступивши, један књижевник рече му: „Учитељу, ићи ћу за тобом куд год ти пођеш.”
20А Исус му рече: „Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечји нема где да ослони главу.”
21А други један од ученика његових рече му: „Господе, допусти ми најпре да одем и укопам свога оца.”
22А Исус му рече: „Хајде за мном и остави да мртви укопавају своје мртве.”
23И кад уђе у чамац, пођоше за њим ученици његови.
24И, гле, велика бура наста на мору, тако да су валови преливали чамац, а он је спавао.
25И приступивши, пробудише га говорећи: „Господе, спаси нас, пропадамо.”
26И рече им: „Што се бојите, маловерни?” Тада уста, запрети ветровима и мору, и наста тишина велика.
27А људи се зачудише говорећи: „Какав је то човек да га и ветрови и море слушају?”
28А кад дође на другу страну у земљу гадаринску, сретоше га два бесомучна излазећи из гробова, опасна врло, тако да нико није могао проћи оним путем.
29И, гле, повикаше говорећи: „Шта имамо ми с тобом, Сине Божји? Јеси ли дошао овамо да нас пре времена мучиш?”
30А далеко од њих беше велико крдо свиња на паши.
31А демони га мољаху говорећи: „Ако нас изгониш, пошаљи нас у крдо свиња.”
32И рече им: „Идите.” А они, изишавши, одоше у свиње. И, гле, навали цело крдо са стрмени у море и погибе у води.
33А пастири побегоше, па отишавши у град јавише све – и шта се догодило бесомучнима.
34И, гле, сав град изађе у сусрет Исусу и, видевши га, замолише га да оде из њихових крајева.