1У оне дане појави се Јован Крститељ и проповедаше у пустињи јудејској говорећи:
2„Покајте се, јер се приближило царство небеско.”
3Јер је то онај за кога је рекао пророк Исаија: „Глас онога што виче у пустињи: ‘Припремите пут Господњи, поравнајте стазе његове.’”
4А Јован имаше хаљину од камиље длаке и кожни појас око својих бедара, храна његова беху скакавци и дивљи мед.
5Тада излажаше к њему Јерусалим, сва Јудеја и сва околина јорданска,
6и он их крштаваше у реци Јордану, а они исповедаху своје грехе.
7Видевши многе фарисеје и садукеје како долазе да их крсти, рече им: „Змијски породе, ко вам је указао да избегнете предстојећи гнев?
8Донесите зато род достојан покајања,
9и не мислите да можете сами да говорите: ‘Имамо оца Авраама’, јер вам кажем да Бог може од овога камења подићи децу Аврааму.
10Већ секира лежи код корена дрвећа; стога се одсеца и баца у ватру свако дрво које не доноси добар род.
11Ја вас крштавам водом за покајање, а онај који за мном долази јачи је од мене, коме нисам достојан да понесем обућу. Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.
12У његовој руци је лопата, па ће очистити своје гумно и скупиће жито своје у житницу, а плеву ће спалити неугасивим огњем.”
13Тада дође Исус из Галилеје на Јордан Јовану да га овај крсти.
14Али му Јован брањаше говорећи: „Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш к мени?”
15А Исус му одговори и рече: „Пусти сада, јер тако треба да испунимо сву праведност.” Тада га пусти.
16А кад је Исус био крштен, изађе из воде. И, гле, отворише му се небеса и виде Духа Божјег где силази као голуб и иде на њега.
17И, гле, глас с небеса говораше: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи.”