1А кад заврши Исус ове говоре, оде из Галилеје и дође у јудејске крајеве преко Јордана.
2И пође за њим многи народ, и излечи их онде.
3И приступише му фарисеји кушајући га и говорећи: „Да ли сме човек да отпусти своју жену за сваку кривицу?”
4А он одговори и рече: „Зар нисте читали да их је Творац од почетка створио као мушко и женско?”
5И рече: „Зато ће човек оставити оца и мајку и прионуће уз жену своју, и биће двоје једно тело.
6Тако нису више два, него једно тело. Што је, дакле, Бог саставио, човек нека не раставља.”
7Рекоше му: „Што онда заповеди Мојсије да се да отпусна књига и да се жена отпусти?”
8Рече им: „С обзиром на тврдоћу вашега срца, Мојсије вам је допустио да отпустите своје жене, али од почетка није било тако.
9Него вам кажем да ко отпусти своју жену, сем због прељубе, и ожени се другом, чини прељубу, и ко се ожени отпуштеном, чини прељубу.”
10Рекоше му ученици: „Ако је тако с човеком и женом, није добро женити се.”
11А он им рече: „Не схватају сви ове речи, него они којима је дано.
12Јер има ушкопљеника који су се из утробе материне тако родили, и има ушкопљеника које су људи ушкопили, и има ушкопљеника који су сами себе ушкопили ради царства небескога. Ко може да схвати, нека схвати.”
13Тада му принеше децу да стави руке на њих и да се помоли, а ученици их укорише.
14Али Исус рече: „Пустите децу и не браните им да дођу к мени, јер таквима припада небеско царство.”
15И стави руке на њих, па оде одатле.
16И, гле, један човек му приступи и рече: „Учитељу, какво добро да учиним да имам живот вечни?”
17А он му рече: „Што ме питаш за добро? Један је добар. Ако пак хоћеш да уђеш у живот, држи заповести.”
18Рече му: „Које?” А Исус рече: „Не убиј, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно,
19поштуј оца и мајку, и љуби ближњега свога као самога себе.”
20Рече му младић: „Све сам то држао, шта ми још недостаје?”
21Рече му Исус: „Ако желиш да будеш савршен, иди продај своје имање и дај сиромашнима, и имаћеш благо на небу, и хајде за мном.”
22А младић, чувши ову реч, оде ожалошћен јер је имао многа имања.
23А Исус рече својим ученицима: „Заиста вам кажем да ће богаташ тешко ући у царство небеско.
24И опет вам кажем: лакше је камили да прође кроз иглене уши него да богаташ уђе у царство Божје.”
25А ученици чувши то уплашише се веома и рекоше: „Ко онда може да се спасе?”
26Исус их погледа и рече им: „Људима је ово немогуће, али је Богу све могуће.”
27Тада одговори Петар и рече му: „Ето, ми смо оставили све и пошли за тобом, шта ћемо добити?”
28А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за мном, у новоме свету, кад Син човечји седне на престо славе своје, и сами сести на дванаест престола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29И сваки који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или мајку, или жену, или децу, или њиве ради мога имена, примиће стоструко и наследиће живот вечни.
30Али ће многи први бити последњи и последњи први.”