1У оне дане кад опет беше много народа и не имађаху шта јести, дозва ученике и рече им:
2„Жао ме је народа што су већ три дана стално уз мене и немају шта да једу;
3ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу; неки од њих су дошли из далека.”
4И одговорише му његови ученици: „Откуд може ко да их нахрани хлебовима овде у пустињи?”
5И пита их: „Колико хлебова имате?” А они рекоше: „Седам.”
6Тада нареди народу да поседа по земљи. И узевши седам хлебова, захвали, изломи и даваше својим ученицима да изнесу, и изнеше пред народ.
7И имађаху и мало рибица; и благословивши их, рече да и њих изнесу.
8И једоше и наситише се, и подигоше седам котарица преосталих комада.
9А беше око четири хиљаде људи. И отпусти их.
10И одмах уђе у чамац са својим ученицима, те дође у околину Далмануте.
11И изађоше фарисеји и почеше да се препиру с њим, тражећи од њега знак с неба – кушајући га.
12Но он уздахну духом својим и рече: „Што овај род тражи знак? Заиста, кажем вам: неће се дати знак овоме роду.”
13И оставивши их, опет уђе у чамац и оде на другу страну.
14И заборавише да узму хлеба, те имађаху само један хлеб код себе у чамцу.
15И заповедаше им говорећи: „Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродова.”
16Они пак размишљаху међу собом што хлеба немају.
17А Исус сазнавши то, рече им: „Што мислите да хлеба немате? Још не разумете и не схватате? Је ли окорело ваше срце?
18‘Очи имате и не видите, уши имате и не чујете?’ И не сећа се,
19кад изломих пет хлебова на пет хиљада, колико котарица пуних комада подигосте?” Рекоше му: „Дванаест.”
20„Кад седам хлебова изломих на четири хиљаде, колико корпи пуних комада подигосте?” Рекоше: „Седам.”
21И рече им: „Још не разумете?”
22И дођоше у Витсаиду. И доведоше му једног слепог, те га замолише да га дотакне.
23Он ухвати слепог за руку, изведе га из села и пљуну му у очи, па стави руке на њега и упита га: „Видиш ли шта?”
24И погледавши рече: „Видим људе где иду – видим их као дрвеће.”
25Затим опет стави руке на његове очи, те прогледа и исцели се, и гледаше све јасно.
26И посла га кући његовој говорећи: „Ни у село не улази.”
27И изађе Исус и његови ученици у села код Кесарије Филипове. А путем питаше своје ученике говорећи им: „Шта кажу људи ко сам ја?”
28Они му рекоше: „Јован Крститељ, други веле да си Илија, а трећи – да си један од пророка.”
29Но он их питаше: „А за кога ме ви држите?” Петар одговори и рече му: „Ти си Христос.”
30И запрети им да никоме не говоре о њему.
31И поче их учити да Син човечји мора много да пострада и да буде одбачен од старешина, првосвештеника и књижевника, да ће га убити и после три дана ће васкрснути.
32И то говораше отворено. А Петар га узе насамо и поче га корити.
33Но он се окрену и, видевши своје ученике, укори Петра и рече: „Иди од мене, сатано, јер ти не мислиш о оном што је божанско, него о оном што је људско.”
34И дозвавши народ са својим ученицима рече им: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне самога себе, па нека понесе крст свој и иде за мном.
35Јер ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот због мене и јеванђеља, спашће га.
36Јер шта користи човеку да задобије сав свет, а живот свој изгуби?
37Јер шта ће човек дати у замену за свој живот?
38Јер ко се постиди мене и мојих речи у овом прељуботворном и грешном роду, њега ће се постидети и Син човечји кад дође у слави свога Оца са светим анђелима.”