1И кад после неколико дана опет уђе у Кафарнаум, чу се да је у кући.
2И сакупише се многи, тако да није било више места ни пред вратима, и казиваше им реч.
3И дођоше к њему носећи одузетог човека, кога су носила четворица.
4И како због народа нису могли да га принесу њему, открише кров куће у којој је био и, прокопавши га, спустише кревет на ком узети лежаше.
5И видевши Исус њихову веру, рече одузетоме: „Синко, опраштају ти се греси!”
6А неки од књижевника сеђаху онде и размишљаху у својим срцима:
7„Што овај говори тако? Он хули, ко може да опрашта грехе сем једнога Бога?”
8И сазнавши одмах Исус својим духом да они тако размишљају у себи, рече им: „Што то мислите у својим срцима?
9Шта је лакше рећи узетоме: ‘Опраштају ти се греси’, или рећи: ‘Устани, па узми своју постељу и ходај’?”
10А да знате да Син човечји има власт да опрашта грехе на земљи, рече одузетоме:
11Теби говорим, устани, подигни своју постељу и иди кући.
12И уста, те одмах подиже постељу и изађе пред свима, тако да су се сви дивили и славили Бога говорећи: „Тако нешто још никад не видесмо.”
13И изађе опет на море; и сав народ долажаше к њему и учаше их.
14И пролазећи виде Левија Алфејева где седи на царинарници, рече му: „Хајде за мном.” И уставши пође за њим.
15И кад је био за трпезом у његовој кући, многи цариници и грешници беху за столом са Исусом и његовим ученицима, јер их беше много и иђаху за њим.
16А књижевници, фарисеји, видевши да једе с грешницима и цариницима, говораху његовим ученицима: „Зашто једе и пије с цариницима и грешницима?”
17Исус пак чувши рече им: „Лекар није потребан здравима, него болеснима. Не дођох да позовем праведне, него грешне.”
18Јованови ученици и фарисеји пошћаху. И дођоше и рекоше му: „Зашто Јованови ученици и ученици фарисејски посте, а твоји ученици не посте?”
19Рече им Исус: „Могу ли сватови да посте док је младожења с њима? Док год имају младожењу са собом, не могу постити.
20Него ће доћи дани кад ће се младожења узети од њих, и тада ће, у тај дан, постити.
21Нико не пришива закрпу од новога сукна на стару хаљину. Иначе, закрпа дере од ње, ново од старога, и расцеп гори бива.
22И нико не сипа ново вино у старе мехове; иначе, вино ће подерати мехове, па пропадају вино и мехови. Него ново вино у нове мехове.”
23А кад је суботом ишао кроз усеве, ученици његови почеше правити пут кидајући класје.
24И фарисеји му говораху: „Види, зашто чине суботом што није дозвољено?”
25Рече им: „Зар никада не читасте шта учини Давид кад би у невољи и огладне он и његово друштво?
26Како уђе у дом Божји за време првосвештеника Авијатара и поједе постављене хлебове, које не сме нико да једе сем свештеника, те даде и онима што беху с њим?”
27И рече им: „Субота је установљена ради човека, а не човек ради суботе.”
28Тако је Син човечји господар суботе.